Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podvlačenje „Politike”
Nedavno sam od jednog mudrog čoveka čuo da bi u Srbiji na svakih 100 godina da trebalo se pojavi neki novi Vuk Karadžić. Tu nuždu je objasnio time što u vremenu potrošačkog društva i globalnog otopljavanja malo ko čita „onako kako je napisano”. Čita se između ili ispod redova, onako kako nije napisano. Može se zamisliti kakve sve nevolje mogu da stvore oni koji uopšte ne čitaju, jer smatraju da imaju prirodnu moć da tumače nečije misli.
Znam da mnogima može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od čitanja da se zavrti u glavi, da se pomešaju pojmovi, glavni junaci, pa i vreme. Pa se, umesto pravo, ode na sasvim drugu stranu. Umesto u bakalnicu stigne se u kafanu ili čak „zaluta” u pozorište, pa i biblioteku. A tek šta sve može da snađe one koji brzo i nevešto čitaju novine.
Da je, ipak, dovoljno što imamo jednog Vuka Karadžića, uveravaju me čitaoci „Politike” kojima je praktično nemoguće podmetnuti bilo čije kukavičje jaje. U jednoj od najčitanijih rubrika „Među nama” oni svakodnevno podvlače tekstove u „staroj dami”. Analiziraju, kritikuju, ljute se, hvale, ali u najvećem broju dopunjavaju priče i informacije novim podacima i okolnostima iz ličnih arhiva i sopstvenog iskustva. Spremni su da otvore pravi „front” kad je reč o zapostavljanju ćirilice, neukidanju PDV-a na dečju garderobu, ignorisanju nasilja u porodici, seoskim školama sa dva učenika ili o potrebi da društvo ozbiljnije krene sa akcijama zaštite čovekove okoline.
Objavljena informacija, primetio sam, da jedna reciklirana aluminijska konzerva može strujom da napaja televizor puna tri sata naprosto ih je fascinirala. Nikako konzerve sa „predizbornim”i drugim maglama koje se ovih dana, nažalost, mesecima pa i godinama, nude na svakom ćošku. Nije u pitanju njihova apolitičnost ili kakva svejednost o tome kuda ide naše društvo, već kako reče Vrbislava Kika Starović, iz Beograda, koja „Politiku” čita kao svoje knjige, stav: „Ja pripadam sebi, a ne vama!”
Kada smo kod podvlačenja tekstova u najstarijim novinama na Balkanu, nemoguće je zaobići ime lekara ginekologa Milana Jovanovića, doskora zaposlenog u Zdravstvenom centru u Valjevu. On punih 20 godina, najčešće uz ispijanje jutarnje kafe u restoranu „Zlatibor”, od prve do poslednje strane podvlači svaki tekst u „Politici”. Uvek mastilom. Na pitanje zbog čega to čini, doktor kratko odgovara – da mu nešto ne promakne.
Saglasan sam s Borisom Tadićem, predsednikom Srbije, koji je u intervjuu našem listu, pored ostalog, iskazao sumnju u priče da je „Politika” glasilo DSS-a. Naprosto, naglasio je predsednik, on neće da veruje u takve insinuacije, jer je „Politika” nacionalna institucija. Posle prethodnih žaoka na račun uređivačke politike, ova vrsta rasprave, kako je ocenila urednica lista Ljiljana Smajlović, znak je zrelijeg demokratskog društva.
Ko, ipak, ostaje pri sumnjama u žurnalistički profesionalizam, neka, poput naših čitalaca, umesto brzanja, nervoze, politizacije i svakoraznih sorzecanja, počne sa podvlačenjem tekstova u „Politici”. Neka čita i iščitava kako je genijalni Vuk Karadžić preporučio, jer u tom slučaju napraviće najbolji otklon od svakoraznih samoobmana i neprijatnih zabluda. Tada će novinarstvo biti na najboljem putu da, konačno, prestane njegovo izjednačavanje sa stradanjem!
Budo Novović
[objavljeno: 25/04/2008]
