Izvor: Blic, 22.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podsticaji sapliću domaći agrar
Banjaluka - Od proleća prošle godine ratari u RS ne primaju podsticaje po hektaru obradive površine, nego im je ponuđeno regresirana nafta i đubrivo, a premiju dobiju samo ako rod prodaju po ceni koju im odredi Vlada RS.
Ove godine regresiranu naftu i đubrivo iskoristila je tak polovina poljoprivrednih gazdinstava u RS. Većina smatra kako je stari sistem plaćanja po hektaru obradive površine bolji, jer imaju mogućnosti da novac iskoriste kako oni žele. Iz Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poljoprivrede RS kažu da podsticaji nisu ukinuti, a da su u vreme novčanih podsticaja imali mnogo lažnih prijava površina - za petinu više od stvarnih. Na pitanje da li će vratiti novčana plaćanja nismo dobili odgovor.
Iz udruženja poljoprivrednika poručuju kako će se sistem direktnih plaćanja morati vratiti, jer to od nas zahteva Evropska unija. Kažu da su seljaci u RS i BiH ionako u najgorem položaju u regionu, pa ne čudi što 60 odsto hrane uvozimo. Tako Srbija svojim ratarima plaća 130 evra po hektaru zasejane pšenice, a Hrvatska čak 300 evra. Na sve to, hrvatskim seljacima dostupan je i novac iz fondova EU, pa tako faktički imaju duple podsticaje.
Sekretar Udruženja poljoprivrednika BiH Sead Jeleč upozorava da će BiH morati ozbiljno da shvati prilagođavanje poropisa sa EU, a tim putem Hrvatska već ide. On kaže da su poljoprivrednici u BiH totalni autsajderi ne samo u poređenju sa onima u EU, nego i regiona. U čekanju da dobiju podsticaje kakve imaju seljaci u regionu, farmeri u BiH u potpunosti će izgubiti tržišnu utakmicu.
"Mislim da je rano da se kod nas ukine oblik podsticaja po količini, ali bi ga trebalo redukovati na nekoliko ključnih proizvoda. Trebalo bi direktnu stimulaciju davati samo za sedam proizvoda, a ostala podrška je po hektaru ili grlu”, kaže Jeleč. On smatra da ne treba definisati šta se tačno plaća, nego da pomoć bude za svaki hektar koji se obrađuje, a ratarima treba prepustiti da odluče šta im je naisplativije da proizvode.
"Na svim nivoima vlasti u BiH za poljoprivredu se izdvoji oko 170 miliona KM. Makedonija koja je manja od FBiH izdvaja 200 miliona KM, plus novac iz pretpristupnih fondova EU”, napominje on.
Direktor "Agrosemberije” iz Bijeljine Mile Mirković kaže da bi bilo najbolje da se podrška poljoprivrednicima daje po hektaru obradivog zemljišta, kako je to i u drugim zemljama.
"Tako je u Nemačkoj i Sloveniji. Naš sistem je potpuno neprilagođen, zastareo i nije u funkciji primarne proizvodnje. To treba menjati i prilagođavati zemljama EU. Takođe treba uvesti dopunske proizvode koji su od strategijske važnosti za RS. To bi kod nas bilo meso, mleko i pšenica” smatra Mirković.
Član Komisije za zaštitu domaće proizvodnje BiH Stojan Marinković, smatra da treba ostaviti ovakav model, ali uvesti i plavi dizel. Smatra da bi trebalo uvesti direktne novčane podsticaje uz stalnu kontrolu, ali uz uvođenje donjih limita.
"To ne treba da bude, recimo 120 grla tovnih svinja, kao što je sad limit za stočare, jer mali farmeri koji od toga žive to ne mogu da ispune”, upozorava on. On kaže da ćemo vrlo teško uzeti novac iz IPA fondova jer nemamo dovoljno stručnjaka koji bi pisali projekte. Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac kaže da bi model direktnog plaćanja najviše odgovarao stočarima, jer bi dobili podsticaje po grlu i po hektaru. On podseća da su farmeri ove godine ipak dobro prošli, jer su dugovanja za naftu i đubrivo otpisana.
Prijavljeno 58.812 gazdinstava
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS u registru poljoprivrednih gazdinstava upisano 58.812 gazdinstava. Od toga je 58.381 porodičnih imanja i 431 pravni subjekt. Od poljoprivrede u RS živi 96.026 članova porodičnih gazdinstava. Ukupno upisana površina zemljišta u registru je 293.145 hektara, od čega 228.965 hektara spada u obradivo zemljište.
