Izvor: RTS, 21.Okt.2013, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podsticaj za razvoj poljoprivrede
Autohtone biljne i životinjske vrste jedan su od preduslova razvoja opštine Svrljig. U toj opštini izdvajaju značajna sredstva za poljoprivredu, ali neophodna je i pomoć države.
Očuvanje autohtonih vrsta bila je jedna od tema o kojima su razgovarali članovi republičkog odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, koji su se proteklog vikenda sastali u Svrljigu.
Zoran Vladimirović iz Svrljiga već godinama čuva autohtonu rasu ovaca, svrljišku pramenku. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Otporna je na bolesti, i daje kvalitetno meso i mleko, ali problem je plasman.
"Ja hoću samo realnu cenu mleka, realnu cenu mesa, realnu cenu vune, da bi od toga mogao da živim i uvećam stado, trenutno imam oko 40 grla, znači ja mogu da čuvam 140", kaže Vladimirović.
Svrljig spada u brdsko-planinska područja, a stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom. U toj opštini posebno se vodi računa o očuvanju autohtone svrljiške ovce, po kojoj je ovaj kraj prepoznatljiv.
Predsednik Opštine Svrljig Milija Miletić kaže da pokušavju da povećaju stada, broj grla stoke, i da daju mogućnost ljudima da se bave ovčarstvom i da od toga mogu da žive.
Za ostanak na selu neophodno je stovriti uslove za oko 14, 5 hiljada stanovnika: izgraditi preradne kapacitete, razviti infrastrukturu i seoski turizam. Svrljig iz opštinskog budžeta za poljoprivredu izdvaja 38 miliona dinara godišnje.
"I to je nedovoljno kako bi se kompletno sačuvala, pre svega, demografska slika, ostavili mladi ovde, i na tome treba dalje da rade, naravno opština Svrljig i sve ostale male opštine, ne mogu to same, to mora država da radi sa svojom strategijom", kaže Saša Dujković, član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine.
Pored mogućnosti za razvoj Svrljiga i sličnih opšitna u Srbiji, na sastanku republičkog odbora za poljoprivreu razgovaralo se, van dnevnog reda i o genetski modifikovanim organizmima. Nema jedinstvenog stava o tome da li treba dozvoliti trgovinu GMO, ili je ona nedopustiva.
rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588
