Izvor: S media, 02.Jun.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podsećanje na demonstracije '68.
Pobuna protiv laži i nasilja i neistinita slika o harmoničnom društvu, u kome su svi vlasnici svega i svima je dobro, bili su glavni generatori studentskog protesta 1968. godine, rekao je danas direktor Centra za demokratiju prof. Dragoljub Mićunović, povodom 42. godišnjice pobune studenata.
Jedan planetarni pokret, prvi put je u tadašnjoj SFR Jugoslaviji izvojevao pravo na organizovanu pobunu, ocenio je Mićunović, učesnik demonstacija u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Studentske demonstracije 1968. godine su počele u Francuskoj, zahvatile Evropu, a zatim i čitav svet. Svetski neredi imali su odjek i u tadašnjoj SFRJ, u vidu studentskih demonstracija i nemira. U Beogradu su demonstracije izbile u Studentskom gradu, u noći izmedju 2. i 3. juna i trajale devet dana.
"Bili smo u društvu sa istorijom, kao i studenti u Njujorku, Parizu, Berlinu, Varšavi", rekao je Mićunović, ocenivši da danas nigde ne vidi "duhovnu pripremu" da se takav dogadjaj eventualno ponovi.
"Mada, nikad se ne zna, društveni dogadjaji su nepredvidljivi", rekao je on, smatrajući da je o pobuni studenata mnogo toga rečeno, nešto je zaboravljeno, ali da, ipak, i danas te demonstracije intrigiraju svet.
Bilo je i ranije pobuna, ali ovo je bila nova, drugačija, bunili su se studenti u bogatim i siromašnim zemljama i u socijalističkim i kapitalističkim, u Americi i Evropi, rekao je Mićunović i naveo da današnja svetska kriza govori da dogadjaji iz 1968. godine nusu bili slučajnost.
"Ta mladost je negde predosećala da se čovečanstvo nalazi na raskrsnici, da postojeći modeli, ekonomski i politički, nisu dobri, previše se manipuliše ljudima, gubi se spontanost, kreativnost, ima puno nasilja, represije", kazao je Mićunović.
On smatra da je veoma važno bilo to što su Tita "isterali na čistac", jer je morao da izadje i da kaže da su studenti u pravu i da, ako treba, on može i da ode.
Medjutim, kako prepičava dogadjaj njegov neposredni učesnik, Tito je odmah posle prvog održao i drugi govor, u stilu "gde ima žita ima i kukolja" i, naravno, ceh su platili prvo Filozofski fakultet, zatim profesori filozofije i sociologije koji su otpusteni, a mnogi studenti su odrobijali dve tri godine.
"Na kraju je i skupština donela 'zakon' po kome nas otpušta sa Filozofskog fakulteta iz službe, što je bio krah samoupravljanja kao forme, priseća se Mićunović i kaže da disidenti nisu mogli da se vrate na fakultet, a da je on sam morao da čeka sve do 1991. godine, tek pošto je izabran za narodnog poslanika.
Danas u ovoj krizi, kada se afirmiše pitanje liberalizacije, slobodnog tržišta, konkurencije, u mnogim zemljama došlo je do nekontrolisanog haranja plutokratske, finansijske oligarhije, koja je mutnim načinima, zaradama, raslojila svetsku ekonomiju.
Ponovo se javlja nezadovoljstvo kod gradjana, a naravno i kod mladog sveta, koji se oseća prevarenim od života, rekao je Mićunović, uz ocenu da bi taj mladi svet želeo da stvara modererno, zdravo društvo, ali da svuda naleću na bedeme finansijske ili političke oligarhije.
Tada je uzrok pobune bio i protest protiv nehumane politike države, koja se, bez obzira na liberalnu, deklarativnu sliku, veoma užurbano organizovala za čuvanje vlasti, oslanjajući se na policiju.
Svuda, u Americi, Francuskoj, kod nas, žestina demonstracija došla je posle državnog nasilja i svuda je policija zaslužna za pobunu, jer je prekoračila neophodne mere za očuvanje reda - "vežbajući strogoću".
Mićunović smatra da nije tačno mišljenje da su studenti prevareni i da su bili naivni, ali da su ljudi tada imali različite uloge, bilo je onih koji su podržavali studente i onih koji su bili na vlasti, koji su bili protiv toga.
To najviše govore oni koji u to vreme nisu smeli da se pobune, rekao je on dodavši da se svaki dogadja može gladati iz različitih uglova. Na Filozofskom fakultetu, gde je radio, jedan deo studenata i zaposlenih mirno je saslušao Titov govor i potom nastavio protest, a neki su odmah potrčali da naprave Kozaračko kolo.
Većina konkretnih zahteva studenata je ispunjena. Donet je zakon o obaveznom zapošljavanju pripravnika, smernice o socijalnim pravima, studenti su dobili svoju zgradu, ali studenti nisu mogli da pobede vlast, što nije ni bilo u njihovoj nadležnosti, naveo je Mićunović.
Čuvena studentska pobuna 1968. godine i nakon 42 godine je predmet mnogih ideoloških i političkih interpretacija, često udaljenih od istine, postala je uzor i današnjim generacijama mladih koje žele da se bave izučavanjem buntovne mladosti.
Medju akterima protesta 1968. godine bili su i Sonja Liht, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Zagorka Golubović, Nebojša Popov, Mira Stupica, Žarko Puhovski...
