Izvor: RTS, 11.Avg.2009, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podržavljenje srpske privrede
Trend podržavljenja preduzeća, kako društvenih, koja nisu prodata, a solidno rade, tako i onih koja su loše privatizovana, sve je prisutniji u Srbiji. Privatni monopol manje zlo od državnog monopola, smatraju eksperti.
Poslednjih meseci sve je izrazitiji tok podržavljenja preduzeća i to ne samo društvenih, koja nisu uspela da se prodaju, a solidno posluju, već i onih koja su žrtve loše privatizacije.
I dok se privatizacija društvenih preduzeća, kako je zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predvideo, završava, za prelazak državne svojine u privatnu nema nikakvih rokova.
BIP je samo jedno od preduzeća koje nije imalo sreće sa novim vlasnikom. Litvansko-švedski konzorcijum je za dve godine firmu doveo do prinudne naplate dugovanja. Poreska uprava je oglasila prinudnu prodaju dela imovine, kako bi naplatila poreze i akcize.
U međuvremenu, BIP je sam zatražio konverziju sa državom, koja bi srazmerno dugu, mogla da preuzme deo vlasništva preduzeća.
Sličnu sudbinu, ako i ne traže konverziju duga, moglo bi da ima oko 700 preduzeća u kojima je oglašena prinudna prodaja imovine, zbog neplaćenih poreza i doprinosa.
Od oko 30 odsto imovine koja je na početku privatizacije bila u državnom vlasništvu, privatizovan je mali deo, a prioritet su bila društvena preduzeća. Sada se najavljuje da će država preuzeti neka društvena, ali i prezadužena privatna preduzeća.
"Naravno da se neće dogoditi da uskoro imamo više državnog vlasništva nego na početku privatizacije", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
"Imamo više hiljada preduzeća koja su bila društvena, a sada imamo jedan mali broj državnih odnosno društvenih firmi, koje će postati državne, tako da sve što nema perspektivu završiće u stečaju i likvidaciji", navodi Dinkić.
Meta partijskog plena
Kada je nedavno uplatilo zdravstvene doprinose za radnike u oko 60, još neprivatizovanih firmi, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja procenilo je da su to preduzeća koja imaju perspektivu. Zbog toga je verovatno, da su upravo to firme koje će društveno vlasništvo zameniti državnim.
Ekonomisti, između ostalog, procesu podržavljenja zameraju to, što ta imovine postaje meta partijskog plena.
"Koliko god da je ocrnjena i omražena, jedina realna alternativa privatizaciji je partijsko vlasništvo nad preduzećima, koje je po mom mišljenju mnogo lošije i štetnije za ovu zemlju od bilo kakve privatizacije", tvrdi ekonomista Boško Živković.
Dok nadležni podržavljenje i oklevanje u privatizaciji javnih preduzeća pravdaju očuvanjem kapitala firmi u uslovima krize i čekanjem šanse za dobru privatizaciju, stručnjaci skreću pažnju da je od "dva zla" - privatnog ili državnog monopola, privatni bolji.
Državnom regulativom, interesi privatnog monopoliste mogu se ograničavati.
