Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2009, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podržan nastavak proširenja EU
BRISEL - Šefovi država i vlada Evropske unije podržali su danas, u zaključcima sa upravo završenog samita u Briselu, odluke sa sastanka Saveta ministara Unije održanog u utorak, koje se, između ostalog, odnose i na dalje širenje EU na Zapadni Balkan.
"Savet EU podržava zaključke o proširenju i procesu stabilizacije i pridruživanja koje je doneo Savet ministara 8. decembra 2009. godine", navodi se kratko u zaključcima sa samita lidera 27 članica EU.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Šefovi diplomatija EU ocenili su u strategiji proširivanja na Zapadni Balkan da taj proces daje snažan podstrek zemljama kandidatima za članstvo da sprovedu političke i privredne reforme i da ga treba nastaviti.
Osim podrške stavovima šefova diplomatija, pitanje proširenja ne pominje se u zaključcima sa samita, a najveća pažnja posvećena je pitanjima koja su smatrana gorućim - dogovoru o finansiranju borbe protiv klimatskih promena i strategiji za izlazak iz finansijske krize.
"Konferencija u Kopenhagenu predstavlja istorijsku mogućnost za međunarodnu zajednicu da zajednički deluje naspram izazova koji predstavljaju klimatske promene", navodi se u zaključcima i dodaje da se "sve strane moraju u potpunosti posvetiti postizanju globalnog, sveobuhvatnog, ambicioznog i politički obavezujućeg sporazuma" koji bi vodio ka postizanju, u narednih šest meseci, sporazumu koji bi bio i pravno obavezujuć.
"EU se nalazi u prvom redu borbe protiv klimatskih promena. Kao deo globalnog i sveobuhvatnog sporazuma za period nakon 2012, EU ponavlja svoju uslovnu spremnost da do 2020. za 30 odsto smanji ispuštanje štetnih gasova u odnosu na nivo iz 1990. godine, pod uslovom da i ostale razvijene zemlje izraze sličnu spremnost, a da zemlje u razvoju doprinesu u skladu sa svojim mogućnostima", navodi se u zaključcima.
Lideri Unije izrazili su spremnost da do 2012. borbi protiv klimatskih promena godišnje doprinesu sa 2,4 milijarde evra, ukoliko i ostale razvijene zemlje pristanu da daju svoj deo za neophodnih sedam milijardi evra godišnje, koliko je procenjeno da je ukupno potrebno.
Što se tiče ekonomske krize, navodi se da "počinju da se pojavljuju znaci stabilizacije i da se poverenje u tržišta povećava", ali da neizvesnost i slabost ostaju i da se očekuje da će se problemi u zapošljavanju i socijalnoj politici dodatno pogoršati u narednoj godini.
"Zbog toga bi politika podrške privredi trebalo da ostane na snazi i da bude povučena tek kada oporavak bude u potpunosti osiguran. U cilju ojačavanja poverenja, Savet EU ponavlja važnost razvoja uverljivih i koordinisanih strategija za izlazak iz politike širokih stimulacija".
Savet EU potvrdio je i svoju odlučnost da se nastavi sa razvojem u domenu sloboda, bezbednosti i pravosuđa i usvojio je novi, višegodišnji "Stokholmski program" koji će važiti za period od 2010. do 2014. godine.
"Savet EU smatra da bi u predstojećim godinama prioritet trebalo da budu interesi i potrebe građana EU i ostalih prema kojima EU ima odgovornost. Izazov će biti obezbeđivanje poštovanja osnovnih prava i sloboda, uz garanciju bezbednosti u Evropi. Od najviše je važnosti da se mere za sprovođenje zakona i mere za zaštitu individualnih prava, vladavine zakona i međunarodne zaštite međusobno podržavaju i budu sveobuhvatne", navodi se u zaključcima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
