Izvor: RTS, 01.Feb.2011, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška istrazi na Kosovu
UN ostaje spreman da pruži punu podršku svakoj eventualnoj daljoj istrazi o trgovini organima na Kosovu, navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN-a Ban Kimuna.
UNMIK je spreman da potpuno podrži istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, ističe se u najnovijem izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Kimuna. Prvi čovek UN-a istovremeno očekuje da će se u narednom periodu napredovati ka otvaranju dijaloga Beograda i Prištine koji još nije započet >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zbog pada kosovske vlade.
Objavljivanje izveštaja specijalnog izvestioca Dika Martija o nehumanom postupanju prema zarobljenicima i trgovini ljudskim organima na Kosovu, kao i jednoglasno usvajanje rezolucije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, izazvalo je vrlo različite reakcije i talas nezadovoljstva političara na Kosovu i u Albaniji, navodi se u izveštaju Ban Kimuna Savetu bezbednosti UN-a, u koji je Tanjug imao uvid.
"UNMIK ostaje spreman da pruži svoju punu podršku svakoj eventualnoj daljoj istrazi o tim tvrdnjama koja bi se mogla voditi u budućnosti", istakao je on.
Najnoviji tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN-a odnosi se na period od 19. oktobra prošle do 15. januara ove godine i trebalo bi da bude podnet Savetu bezbednosti sredinom februara.
U njemu se ukazuje da su kosovske vlasti odbacile navode Dika Martija kao kriminalni napad protiv Albanaca, pun izmišljotina, nagađanja i nepostojećih činjenica koje međunarodna pravda nije dokazala, a podržava ih mreža onih koji se protive nezavisnosti Kosova.
Srbija je, nasuprot tome, ističe Ban Kimun, pozdravila Martijev izveštaj kao nezavisnu potvrdu njenih tvrdnji o trgovini ljudskim organima, kao i podršku tekućoj istrazi srpskog tužioca za ratne zločine.
U izveštaju generalnog sekretara UN-a napominje se da je UNMIK još 2003. godine Haškom tribunalu dao informacije i svoje nalaze u vezi sa tim tvrdnjama, kao i da je krajem 2008. i početkom 2009. godine UNMIK preneo sve pomenute dosijee na Euleks koji je javno izrazio spremnost da razmotri svaku činjenicu koju bi specijalni izvestilac morao da otkrije.
Ban Kimun u izveštaju izražava žaljenje što su kolaps vladajuće koalicije u Prištini i raspisivanje vanrednih izbora odložili početak dijaloga Beograda i Prištine.
On je istakao da je politički razvoj na Kosovu u prethodnom periodu, posebno u vreme izbora 12. decembra, usporio zamah do koga je došlo usvajanjem rezolucije Generalne skupštine UN-a 9. septembra, koja je pozdravila spremnost Evropske unije da pomogne dijalog Beograda i Prištine.
"Nadam se da ćemo u narednom periodu videti novi napredak procesa dijaloga i da će razvoj događaja u Prištini doprineti unutrašnjopolitičkoj stabilnosti koja će dovesti do što skorijeg otpočinjanja dijaloga. Ostajem ohrabren rešenošću strana da se uključe u taj dijalog i pozivam sve da održe pozitivan i konstruktivan pristup", naglasio je generalni sekretar UN-a.
Prema njegovim rečima, taj dijalog pruža mogućnost da se rešenjem dugogodišnjih pitanja doprinese konsolidaciji mira, stabilnosti i pomirenja na Kosovu i u regionu. U tom procesu, dodao je, podrška Saveta bezbednosti UN-a i dalje će imati centralni značaj.
Ban o izborima na Kosovu
Generalni sekretar UN-a ukazao je na to da njegov specijalni predstavnik nije raspisao vanredne izbore za Skupštinu Kosova i da nije potvrdio njihov ishod, pošto oni nisu održani u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a.
On je ocenio da su ti izbori, ipak, održani u mirnoj atmosferi i da nije došlo do eskalacije napetosti među stanovništvom. Ban Kimun je, međutim, primetio da su organizacije koje su nadgledale te izbore izrazile zabrinutost u vezi sa pridržavanjem demokratskih standarda.
U izveštaju se konstatuje značajan porast učešća na izborima Srba južno od Ibra, za razliku od bojkota na severu.
Ban Kimun ocenjuje ukupnu situaciju na Kosovu kao relativno mirnu, ali potencijalno nestabilnu, gde organizovani kriminal i dalje izaziva zabrinutost, pre svega onaj u vezi sa trgovinom narkoticima i krijumčarenje.
U izveštaju se pominje selo Srpski Babuš, u opštini Uroševac, gde su 73 raseljene srpske porodice, koje su se vratile 2006. godine, ponovo napustile svoja ognjišta i konstatuje da se polovina svih međuetničkih incidenata, uključujući sve ozbiljnije, i dalje događa duž reke Ibar, gde situacija ostaje krhka, a i srpska i albanska zajednica odmah reaguju na sve što smatraju provokacijom druge strane.
