Izvor: RTS, 01.Mar.2012, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška Evropskog parlamenta
Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio velikom većinom glasova Predlog rezolucije o napretku Srbije. Jasno je da Srbija ima velikog prijatelja u Evropskom parlamentu, kaže Jelko Kacin.
Velikom većinom glasova, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je Predlog rezolucije o napretku Srbije. Predlog rezolucije usvojen je sa 62 glasa "za" i samo 4 "protiv", uz pet uzdržanih.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je jasno da Srbija ima velikog prijatelja u Evropskom parlamentu, jer je usvajanjem predloga rezolucije još jednom upućen pozitivan signal Beogradu, ali i Savetu EU koji bi večeras formalno trebalo da donese odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji.
"Ponosan sam na široku podršku i konsenzus koji je postignut na Odboru u vezi napretka Srbije", poručio je Kacin, koji je podneo Nacrt rezolucije.
"Takođe, danas smo poslali jasnu poruku predstavniku Rumunije na Savetu EU da bude konstruktivan i podrži kandidaturu Srbije", rekao je Kacin.
"Pred Srbijom je dug put tokom koga će biti potrebno uspostaviti istinsku vladavinu prava u zemlji", poručio je Kacin.
Jelko Kacin je ocenio da, kao zemlja kandidat, Srbija treba sa još većom ambicijom i entuzijazmom da prione na posao i osigura što pre otvaranje pregovora o članstvu u EU i izrazio nadu da će se to dogoditi već početkom naredne godine.
Tekst rezolucije, koji će se naći na plenarnom zasedanju pred poslanicima Evropskog parlamenta, dopunjen je preko usmenih amandmana. Pohvaljuje se skorašnji napredak u dijalogu Beograda i Prištine, a posebno se ističe dogovor o regionalnoj saradnji, kao i napredak u implementaciji do sada postignutih dogovora.
Odbor Evropskog parlamenta poziva lidere EU (Evropski savet) da odobri Srbiji status kandidata i da što pre počnu pregovori o tome, s obzirom na to da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili lideri EU.
U predlogu rezolucije navodi se da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".
Prilikom glasanja o konačnom predlogu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika u kojem se "podstiču srpske vlasti da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje Rumune–Vlahe", prenosi Beta.
Rumunski parlamentarci su, takođe, tražili da se "rumunski uvede u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15 odsto tog stanovništva, kao i da se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi dodeli status 'tradicionalne crkve' i njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije".
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u "centralnoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči potpuna zaštita prava manjina", što bi, prema njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu.
Dalji put ka EU zavisi od Srbije
Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju Kriterijuma iz Kopenhagena. S tim u vezi posebno se naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede".
Evropski parlament traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.
Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti privele pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".
Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu".
U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".
"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.
Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama" i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra".
