Izvor: Vesti-online.com, 16.Nov.2010, 07:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podoficir vešto barata dletom

Za razliku od brojnih kolega koje nikako ne mogu da se priviknu na dane bez obaveza, Radomir Milošević iz Kraljeva, penzionisani podoficir vezista Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije, ne zna gde će pre od posla. Tokom nedelje u nekoliko banaka radi na obezbeđenju, jer valja školovati dve ćerke na beogradskim fakultetima. Ono malo slobodnog vremena što mu preostane, lati se dleta i drveta i radi prelepe duboreze.

Sve je počelo pre dve godine, kada se tragom oglasa na lokalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << televiziji upisao na besplatni duborezački kurs pri Duhovnom centru "Vladika Nikolaj Velimirović". Danas veli da "nikada neće zaboraviti prve udarce dletom i čekićem u lipovo drvo".

- U tom trenutku sam našao sebe! Osetio sam da je duborezačka radionica u Duhovnom centru moja kuća, a još kao dete sam u svom rodnom selu Svojdrug kod Bajine Bašte, perorezom pravio razne stvarčice od drveta i igrao se njima. Moje selo je prelepo, na samo dva kilometra od Drine.

Tu sam rođen sa umetničkim talentom, ali sam rano ostao bez roditelja. Tek sada, posle toliko godina ispunila mi se želja, priča nam Rade sa nadimkom Miloške, po kome ga prepoznaju svi rođaci i prijatelji.

Rade Milošević je već trojicu svojih kolega vojnih penzionera odveo u duborezačku radionicu Duhovnog centra u Kraljevu.

Jedan od njih je penzionisani pukovnik i već je sinu i snajki za svadbu poklonio svoj predivan ram od drveta - kaže Rade.

Nekadašnji vazduhoplovac vezista na aerodromu "Lađevci", objašnjava nam kako ,"drvo ima dušu" i kako prosto pomaže doborescu da ispravi greške tokom rada.

- Miris drveta je čarolija koja opija svakog duboresca. Međutim, drvo ume i da se naljuti. Ukoliko preteram sa obradom na jednom mestu, ili je alatka tupa, osetim jak miris i tada znam - ljuto je na mene, jer sam preterao - tvrdi on.

Očigledno je presrećan dok nam u svom stanu pokazuje duboreze, prosto ih milijući i očima i rukama. Pitamo ga, da li je moralo da prođe toliko godina kako bi se konačno bavio onim što ga zaista ispunjava?

Moja životna priča je teška. Odrastao sam bez roditelja, ali Kraljevo mi je donelo sreću. Tu sam završio srednju Vojnu vazduhoplovnu školu i upoznao moju suprugu Ljiljanu. Uzeli smo se i rodila mi je dve divne ćerke, Ivonu i Irinu - kaže Rade.

Cilj mu je da napreduje u duborezačkom zanatu. Želi da postane instruktor i da druge podučava ovom, kako reče, za njega najlepšem poslu na svetu.

Osam godina posle odlaska u penziju uvek pogleda prema nebu kada iznad Kraljeva začuje zvuk vojnog aviona.

Nastavak na Vesti-online.com...