Izvor: Politika, 11.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podobnost ili stručnost
Kako preurediti vojsku i kako proterati politiku iz kasarni, dileme su još od 1992, kada je JNA prepakovana u Vojsku SRJ. Danas, petnaest godina kasnije, obe dileme su i dalje aktuelne.
Donedavno popularnu frazu "demokratska kontrola vojske", kao nevešto sročenu masku vlastitog nesnalaženja u oblasti odbrane, gotovo da niko i ne pominje. Ostaje li onda išta više od onih silnih zahteva za parlamentarnom govornicom da se stane na put tom recidivu prošlosti? Ili se kontrola prelila u neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << druge vidove odbrambene problematike?
Čini se da je slovom koalicionog sporazuma o Vladi Srbije sva "demokratska kontrola vojske" prešla pod komandni šator Demokratske stranke, odakle će nova upravljačka osovina: vrhovni komandant – ministar odbrane – načelnik Generalštaba suvereno i bez ičijeg uplitanja iz zemlje kreirati dalje poteze.
Prvog dana po imenovanju, novi ministar je jutarnjom ažurnošću smenio starog uz zvuke trube a zatim počeo "pročišćavanje" kabineta. Očekivano i u kontekstu koji mu omogućava Zakon o državnim službenicima, ali i politička moć stranke koja je dobila resor odbrane na upravljanje. Povelika je zato nesigurnost mnogih armijskih kadrova, istinski depolitizovanih – šta im to donosi sutra u jednom ovako ispolitizovanom rasporedu snaga.
U cajtnotu majske licitacije koji kabinet će kome pripasti figurirao je princip "dvostrukog ključa", kao mera sigurnosti protiv uzurpacije moći i uskih stranačkih interesa, i bio skoro usvojen, a onda je pao pred principom "feudalizacije" ministarstava. Kao boljem rešenju za nesmetano sprovođenje globalnih (ali i internih) partijskih interesa u ministarstvima.
Tako je "feudalizacijom" odbrane Srbije DS uzela sve ingerencije pod svoje, poput DSS-a u policiji. Od vojnog ministra, direktora Generalštaba, pomoćnika, načelnika itd. Ako su se postojeći generali već prestrojili, šta će se dešavati sa dolazećim nije lako (a možda i jeste) predvideti, isto kao i sa brojnim stručnjacima različitih specijalnosti (civili) za koje se pouzdano zna da su, recimo, simpatizeri neke druge stranačke opcije.
Kakvo je prestrojavanje ključnih i talentovanih oficira u toku, niko se neće usuditi da javno kaže, ali da je već počelo, može se pretpostaviti. Šifre za brzo napredovanje su dekodirane, o njima se javno govori i reklo bi se da je stvar u redu. Svi su nekako "ofarbani", zna se "čija boja igra", ali šta sa onim oficirima kojima su Nikolić, Koštunica, Dačić ili Jovanović bliži od Tadićevog političko-stranačko-vojnog koncepta?
Svaka vojska je opšta projekcija društva pa se, s druge strane posmatrano, može postaviti pitanje – ima li demokratija pokriće u činjenici da DS (indeks 23) preuzima upravljanje odbranom države (indeks 100) od vrha do dna, od obuke do opremanja, od postavljenja do razrešenja, od plata do penzija, od jutra do povečerja.
Mora se zato s dozom žaljenja konstatovati da je resor odbrane postao opšte mesto kusuranja političkih elita. Svi mogu sve, svi se osećaju moćni da pokriju taj vitalni državni sektor. Kako oni sa kursevima bezbednosti koje tamo na Zapadu završavaju šefovi gradskih policija, tako i oni koji u vremenskom vakuumu između Davinića i Stankovića izjaviše da bi mogli biti veoma dobri ministri odbrane.
Po odbranu zemlje manje utešno deluje činjenica da nova vlada nije ekspertska, ali je sigurno da ni jedan državni resor ne traži bolje poznavanje problematike od segmenta odbrane. Specifične po doktrini, organizovanju, školovanju, tehnologijama, rizicima, šarolikom ljudskom sastavu, trošenju najvećeg dela državnog budžeta i šta sve ne.
U raskoraku između opšte zapuštenosti ratne tehnike, začinjene socijalnom bedom svojih pripadnika, priča o evroatlantskim izazovima, zajedničkim vežbama po brdima Ohaja i sličnim performansama, kao i tezama da nikad više nećemo puniti puške i pokretati tenkove, odbrana Srbije je zaista na svojevrsnoj razmeđi – strateškoj, profesionalnoj, nacionalnoj. Vrlo teškoj da bi je i dalje samozvani eksperti otežavali.
Nedavno je na hrvatskoj TV uz prisustvo bivšeg ministra odbrane, penzionisanog generala, vojnog analitičara i novinara organizovana rasprava na temu "verujete li da je za uspon u oružanim snagama potrebna stručnost ili politička podobnost". Stručnost je dobila 24, a politička podobnost 76 procenata glasova. Kako bi se na takvo pitanje odredila Srbija sa svojim istančanim odbrambenim refleksima?
Vojni komentator
Milan Komar
[objavljeno: ]
