Izvor: Vesti-online.com, 06.Dec.2009, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podmirivanje gubitka od 250 miliona evra

Šta za Srbiju znači odmrzavanje prelaznog sporazuma sa EU? Ukoliko Holandija predloži deblokadu iduće nedelje, Beograd bi imao pristup donacijama iz još tri evropska fonda i praktično uzeo onoliko koliko je izgubio jednostranom primenom ovog ugovora.

Na sednici Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije koja će se održati sledeće nedelje, Holandija će glasati za početak primene Prelaznog sporazuma sa Srbijom.

Ako sve bude išlo po planu, pa sporazum koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je Srbija sa EU potpisala 29. aprila 2008. godine bude odmrznut, naša zemlja bi prema rečima Gorana Nikolića, ekonomiste Instituta za evropske studije, mogla da ostvari pravo na dodatne donacije u iznosu od 250 miliona evra godišnje. To bi podmirilo dosadašnji manjak u državnoj kasi jer je toliko, prema gruboj proceni, Srbija izgubila za ovih godinu dana primenjujući ovaj ugovora sa EU jednostrano.

- Odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Evropom je veoma značajno u tom smislu što predstavlja prvu pravnu formu Srbije sa EU. Kad bude odmrznut sporazum, naša zemlja će imati pravo na čistu donaciju od još tri fonda EU (trenutno imamo pristup donacijama dva fonda), od oko 250 miliona evra. I, na kraju, izvoz u Evropsku uniju biće još povoljniji - kaže Nikolić.

Trgovinski sporazum znači otvoreno tržište EU od pola milijarde ljudi i signal za svaku investiciju u Srbiji da može računati na nesmetan izvoz.

Naša zemlja, da podsetimo, od 2000. godine izvozi bez carina u EU, a odmrzavanjem ovog sporazuma to bi

Srbija je 30. januara ove godine jednostrano počela da primenjuje Prelazni sporazum, što je izazvalo brojne polemike u javnosti. Ekonomisti su tada tvrdili da će zbog primene tog sporazuma prihodi budžeta u 2009. godini biti za oko 150 miliona evra manji zbog smanjenja carina na robu uvezenu iz EU. Procene su bile da bi prihodi od carina na uvoz bili manji za 130 miliona evra, a na uvoz poljoprivrednih proizvoda oko 20 miliona evra. Računajući i smanjenje carina na uvoz automobila, tvrdio je tada Goran Nikolić, manjak bi prema gruboj proceni mogao da iznosi čitavih 250 miliona evra.

I kvote koje su važile prethodnih godina, Srbija je nažalost teško dosizala, a sada ću u hodu morati da usklađuje zakone i ispunjava standarde EU.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da odmrzavanje sporazuma zvuči primamljivo jer bi to mogao da bude signal za nove grinfild investicije, ali i seljenje poznatih kompanija iz okolnih zemalja EU u Srbiju zbog nižih poreskih stopa.

- Osim toga, ovaj sporazum u kombinaciji sa sporazumom koji imamo sa Rusijom može biti mamac za investitore. Što se tiče nekog ozbiljnijeg nastupa naših privrednika na stranom tržištu, to nije realna opcija jer ni dosadašnje izvozne kvote nismo mogli da ispunimo - kaže Pavlović.

Sporazumom iz 2008. predviđena je zaštita domaće proizvodnje. Industrijski proizvodi za koje je predviđena postepena liberalizacija (smanjenje carina), razvrstani su u tri grupe - manje, srednje i visoko osetljive.

Manje osetljive su uglavnom sirovine i roba niže faze obrade (so, cement, ugalj, đubrivo, pojedini lekovi, plastika). Za njih carina odmah treba da bude snižena za 70 odsto, da bi već 2011. bila ukinuta. Za grupu srednje osetljivih proizvoda carina bi se svela na 80 odsto osnovice, da bi u naredne četiri godine dostigla nulu. Treća grupa u startu bi imala zaštitu od 85 odsto osnovne carinske stope i za pet godina bi bila ukinuta.

U drugu i treću grupu spadaju artikli više faze prerade. To su pre svega sredstva za higijenu, parfemi i toaletne vode, šminka, odeća, obuća, keramičke pločice, mašine, oprema, automobili.

Nastavak na Vesti-online.com...