Izvor: Danas, 22.Okt.2015, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podgorički Majdan
Zašto moja malenkost - pita se jedna komentatorka - nadugačko i naširoko razglaba o (pseudo)mitologiji - a kao zalivena ćuti o "događajima" u Crnoj Gori? Može biti da je komentatorkino pitanje samo izraz vekovne težnje za objektivnim i pravovremenim informisanjem javnosti, ali mi se na momenat učinilo da se u jednom dubljem sloju komentatorkine znatiželje krije insinuacija da ja tendenciozno ne pišem o podgoričkim sostojanijima, da nekoga "podržavam", da nešto prećutkujem i da tu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << - uopšte - ima nešto sumnjivo.
Šta se, dakle, događa u Crnoj Gori? Kako za koga! I od slučaja do slučaja. Za odštampotine tipa "Kurira" i "Novosti", recimo, dole je "sve gotovo", "naši" su zbacili izdajničku vlast, a Milo je specijalnim avionom, sa sve sanducima zlata, pobegao u nepoznatom pravcu. Na osnovu, pak, pisanija malo ozbiljnijih novinčina ne može se ništa pouzdano zaključiti. Ja sam, štaviše, pre desetak dana nekim književnim poslom bio na licu mesta, doduše u Primorju, a ne u Brdima i ništa pouzdano nisam zaključio. Ruku na srce, nisam se nešto naročito ni trudio. U principu se ne mešam u unutrašnje stvari suverenih država, a i država Srbija je sledila moj primer. Zabavila se o svom jadu i - kako bog dobrosusedskih odnosa i zapoveda - mudro stoji po strani.
Što je stvar koja se uopšte nije svidela patetičnim bogumilima iz DSS-a i bratskih sekti. O tempora, o mores, mora da je tako pomislila riba zvana Sanda! Ništa čudno. DSS i slični parapsihološki fenomeni u metežima uvek vide neku svoju šansu, a podgorički "Majdan" baš izgleda kao sjajna prilika da se "drugo oko", makar i na silu, vrati natrag u (ludu) glavu. Sličnog mišljenja je i poslovični Đole Vukadinović, koji se sve više pozicionira kao Sandin Vladeta Janković. S tom razlikom što je Đole neuporedivo revolucionarniji od Vladete.
Nisu Sanda i Đole sedeli skrštenih ruku. Krv im je uzavrela, a kad krv uzavri - šta se radi? Kako šta? Kreće se u akciju. Sledstveno su Sanda i Đole - na čelu omanje grupe sledbenika koji su statirali i pred Filozofskim - potegli pred ambasadu Crne Gore i Brda da "daju podršku vekovnim, pravednim težnjama"... I pročaja.
Viđi tek sad vraga su sedam binjišah! Đole je - pretpostavljam domaru ambasade, što je u protokolarnom smislu pun pogodak - uručio nekakvu protestnu artiju, neko pismo, šta li. A u pismetu - za koje opravdano sumnjam da je iz Đoletovog pera - šta je pisalo? Citiram po sećanju: Crna Gora - kaže pismo, to jest Đole - neće biti slobodna dok i Srbija ne bude oslobođena. U prevodu: smenimo vlast u Srbiji, a onda "oslobodimo" Crnu Goru. Da rečeno nije za sprdačinu, bilo bi za javnu tužibabu.
