Izvor: Večernje novosti, 02.Okt.2013, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podgorici Saborni hram posle dve decenije gradnje

SABORNI hram Hristovog Vaskrsenja posle, dve decenije gradnje, nikao je na Momišićima, nekadašnjem metohu Hilandara, u Podgorici i biće osvećen 7. oktobra. Podgorica je bila jedini glavni grad u Evropi koji nije imao saborni hram. A ovaj što je dobila, jedinstven je po svojoj arhitekturi i lepoti. Podseća na bogomolje iz vremena velikih hrišćanskih careva koji su podizali i dičili se ovakvim zdanjima. Delo je arhitekte Peđe Ristića, koji je projektovao oko 90 crkava i u tom poslu nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mu ravnog na ovim prostorima. Hram je površine 1.270 kvadratnih metara, koliko ima i njegova kripta, visine 41,5 metara, sa sedam pozlaćenih krstova, prilog crnogorskih plemena i 17 zvona pristiglih iz livnice „Vera“ iz Voronježa, bratske Rusije. Jedno od njih teško je 11 tona i najveće je na Balkanu. Na zvonu piše da ga prilaže narod Crne Gore, Boke i Primorja. Tu je i centralni polijelej (luster sa svećama) od 1.200 kilograma i prečnika devet metara. Najveći je u Evropi i urađen je u ukrajinskom gradu Ljvovu, po umetničkom nacrtu protojereja stavrofora i zamenika starešine hrama Dragana Mitrovića, koji je uradio i projekte ikonostasa, podnog mozaika... Saborni hram je najveća crkva u hrišćanstvu koja je oslikana u fresko tehnici! Zasluge za taj podvig pripadaju jeromonahu Lazaru Stojkoviću, Milošu Janićijeviću Raškom, Anastasiju Radoviću, Damiru Mladenoviću, Gavrilu Markoviću, Borisu Markušu, Vuku Dabetiću, Nikoli Radoviću, Lidiji Tijanić, Radu Sariću i monahu Gavrilu. - Posle osam vekova od oslikavanja Sopoćana, koji su deo svetske kulturne baštine, prvi put imamo hram oslikan sa pozlatom na fresko-malteru - kaže Miloš Janićijević Raški. To je važna činjenica i do toga ne bi došlo da nije bilo mitropolita Amfilohija, koji je insistirao na fresko tehnici.NAJVEĆI MOZAIK MOZAIK Hristovog Vaskrsenja, koji je urađen iznad ulaznih vrata najveći je u hramovima SPC, jer pokriva površinu od 59,5 kvadratnih metara. Ono je delo vrednih ruku profesora Lazovića iz Beograda i njegovih studenata sa Likovne akademije. Urađen je po projektu poznatog umetnika Koste Bradića, takođe iz Beograda. - Sve ovo što smo uradili trajaće vekovima. Ovde je vaskrsao freskopis kao likovna tehnika - dodaje Boris Markuš. Tu je i sveštenik Predrag Šćepanović, koga smo zatekli kako daje savete neimarima koji privode radove kraju. - Bogu hvala, našem pokolenju je palo u deo da gradi ovako lep i veličanstven hram. Dolaskom visokopreosvećenog mitropolita Amfilohija 30. decembra 1990. godine, u Crnoj Gori je počela sveobuhvatna duhovna obnova hramova, ali i duša ljudskih. Jer, kako to lepo reče mitropolit, ne gradimo mi hram, već hram gradi nas. A ovaj podgorički, najlepši je dar Crnoj Gori i Evropi za 1.700 godina od Milanskog edikta. Kamen temeljac za izgradnju hrama 9. avgusta 1993. postavila su tri patrijarha, vaseljenski Vartolomej, srpski Pavle i moskovski Aleksije. Izgradnju hrama početkom devedesetih zdušno su pomogli Vlada Crne Gore, premijer Milo Đukanović i Momir Bulatović, koji je u to vreme obavljao najveće državničke poslove. Od tada do danas uloženo je blizu šest miliona evra, a broj priložnika povećao se na nekoliko hiljada! - Podgorica je grad mučenik, koji je 72 puta bombardovan, koji je posle rata 46 godina nosio tuđe ime i tuđe ruho i upravo kada joj je vraćen drevni naziv krenuli su radovi na hramu - podseća sveštenik Šćepanović. - Od srednjeg veka naovamo nigde nema toliko kamene plastike, umetničkih detalja, kao što je ugrađeno na našem hramu. Otac Dragan Mitrović sačuvao je predanja Zete, Primorja, Crne Gore, počev od hrišćanske Duklje, pa do Miholjske Prevlake, Gradine Martinićke, preromanike i romanike i sve to verno preneo. Cela donja osnova hrama je od megalita, grubog kamena, koji su neimari na licu mesta obrađivali. Dok se na prelepoj pravoslavnoj bogomolji radovi privode kraju, počasni odbor, koji je formirala Vlada Crne Gore za obeležavanje ovog najvećeg duhovnog sabora, pokazao je spremnost da ceo događaj prođe kako dolikuje. OSVEĆENjE POSLE dvadeset godina gradnje, osvećenje Hrama će obaviti patrijarh vaseljenski Vartolomej sa moskovskim patrijarhom Kirilom, srpskim Irinejom, jerusalimskim patrijarhom, arhepiskopima kiparskim, poljskim, češkim, albanskim i predstavnicima svih pomesnih pravoslavnih crkava.

Nastavak na Večernje novosti...