Izvor: B92, 27.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podelu Kosova treba isključiti
B92: Dobro veče. U Beogradu je upravo pre 30-ak sekundi završena sednica Skupštine Srbije, na kojoj je razmatran izveštaj Vlade Srbije o završenoj prvoj rundi pregovora o Kosovu. Poslanicima su se danas tokom dana obratili premijer Srbije Vojislav Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić i članovi srpskog pregovaračkog tima, a sednica je završena završnim govorom predsednika Srbije Vojislava Koštunice i usvajanjem izveštaja koji je danas u Skupštini pročitan. Sve parlamentarne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stranke u Skupštini Srbije podržale su ovaj izveštaj, a uprkos zalaganjima za jedinstvo tokom sednice, kada je u pitanju Kosovo, u jednom trenutku sednica Skupštine pretvorila se u dosta žestoku političku svađu između poslanika SRS-a i DS-a. Gost Poligrafa večeras je koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Gospodine Janjiću, dobro veče, dobrodošli.
Janjić: Dobro veče.
B92: Čuli ste, kao i naši gledaoci, izveštaj Vlade je usvojen. Ova sednica imala je smisao da poslanike upozna sa izveštajem Vlade direktno, međutim, ona je očigledno imala još po neku svrhu. Kako ste Vi videli ovu sednicu?
Janjić: Moram da kažem da ja baš nisam shvatio zašto je sednica održana, jer na osnovu prethodne rezolucije Skupštine bilo je predviđeno da Skupština zaseda, ali tek kad se nešto postigne u pregovorima. Ovo nije ni prva runda, ovo je tek početak prve runde. Ako je prva runda decentralizacija, onda će takvih biti još sedam-osam, kao što su imovina Srpske pravoslavne crkve, kulturno nasleđe, ljudska prava, ekonomija i bezbednost. Dakle, ovo je neki početak. I ja sam ovo shvatio na sledeći način, da je zapravo u javnosti i od političkih stranaka došlo do političkog osporavanja pregovaračkog tima i same Vlade, i da je zapravo Vlada želela ovom Skupštinom, ono što je i dobila, da proveri da li ona ima podršku ili se odvijaju neke druge borbe. Odvijaju se druge borbe. Znači, odvijaju se borbe za glasače Srbije za predstojeće izbore.
B92: Ako bi se sad pažljivo analiziralo ono što je premijer Srbije Vojislav Koštunica saopštio, našli bismo nekoliko dosta oštrih upozorenja i poruka Međunarodnoj zajednici. Između ostalog, premijer je rekao da će svako rešenje, ako nije plod sporazuma, posejati novo seme zla na Balkanu iz kog bi se, kad tad, razvila spirala nasilnih promena granica po istom principu. Da li po Vašem osećaju ova regionalna upozorenja stižu sa istom težinom do onih kojima su namenjena, kao što stižu i do naših građana, mislim na političko telo Srbije, građansko telo?
Janjić: Pretpostavljam da se to upozorenje ne odnosi na onaj proces koji vodi Ahtisari, jer taj proces je potpuno omeđen principima Kontakt grupe i on isključuje bilo kakve regionalne posledice. Ono se verovatno odnosi na jedan drugi mogući scenario ili mogući razvoj događaja na terenu, to je da bilo albanska strana, bilo neko drugi, reši da nametne mimo pregovora neku novu realnost, bilo podelu, bilo nezavisnost. I drugo, odnosi se još na jednu tendenciju, pretpostavljam ili ja bih ga dao, i to je nešto što se šalje u ekspertskim krugovima kao poruka i nje su pogotovo svesni vojnici, na primer američki i ostali, vojni kadar i manje diplomate, to je da ako bi se na brzinu od kosovskog društva, koje je potpuno moderno nekonstituisano, proglasila država koja bi se prepustila da sama upravlja svojom teritorijom, da mi zapravo ne bi dobili stabilnost nego bi dobili ono što se zove 'balkanski Afganistan'. Dugoročno te opasnosti su svi svesni, samo što imaju različite lekove. Neki misle da treba što pre da se ova faza budućeg statusa završi, i oni se neće puno uznemiriti zbog ove poruke premijera, ona je njima dobrodošla. Ima onih koji misle da treba to ipak duže da traje, takođe će pozdraviti ovu poruku. Dakle, da budem vrlo direktan, ova poruka neće izazvati nikakvo pomeranje, nije donela nijedan novi element koji Međunarodna zajednica nije imala u vidu, ali je barem pokazala da je i Beograd svestan da postoje i neke druge moguće igre mimo Ahtisarijevog kola.
B92: Kad ste već pomenuli taj paralelni tok mogućih događaja, da Vas pitam za ovo- koliko god da su sva pitanja otvorena u ovim pregovorima, ipak postoji ograničen broj opcija, ograničen broj situacija u kojima možemo biti za šest meseci ili godinu dana. Kako Vi vidite te opcije? Koje su to opcije zapravo realno moguće?
Janjić: Moram da kažem da postoji u suštini samo jedna, koja može imati razne varijante ili nijanse, i ona je jasno definisana stavovima Kontakt grupe. I bilo bi dobro kad bi naši pregovarači čak ili neki političari koji daju izjave, pre nego što krenu uopšte u priču o Kosovu, dobro proučili taj put koji je obeležila Kontakt grupa. U suštini, to što je sad moguće zove se budući status, trajaće određeno vreme, ne zna se koliko, to može da se dogovara pet, deset godina, imaće međunarodno prisustvo. To je jako važno, da se Beograd uključi u definisanje kakvo je to međunarodno prisustvo vojno i civilno. I treće, to što će biti tada Kosovo neki su spremni da zovu uslovna nezavisnost, neki zovu tranziciona nezavisnost, neki zovu tranziciona međunarodna uprava, pa možda može da ima i dva naziva - tranziciona nezavisnost i tranziciona autonomija. Dakle, naziv ovde nije bitan, bitno je da postoji sledeći tok koji je jasno naznačen, da se jedan deo nadležnosti definitivno prenosi na kosovske institucije koji će se zadržati u Međunarodnoj zajednici, tu bi Beograd mogao dosta da uradi ako bi drugačije postupao nego sada, i naravno da će to biti zbog Albanaca na albanskom jeziku i možda na engleskom za Albance, koristiće neki naziv koji ima veze sa ovom šargarepom nezavisnosti.
B92: Gospodine Janjiću, kad već pominjemo opcije, ja imam ovde ispred sebe stavove Kontakt grupe. Između ostalog, Kontakt grupa smatra da je zaštita manjinskih prava na Kosovu jedno od ključnih pitanja, da se Kosovo neće vratiti pod vlast Beograda, da se neće dozvoliti podela Kosova, i četvrto, da neće biti podržano ujedinjenje Kosova sa Albanijom ili nekom drugom državom. Gospodin Koen je danas izjavio da skup međunarodnih uslova i preporuka isključuje neka rešenja, pa je pomenuo rešenje podele pokrajine, ali smatra da se ti uslovi i preporuke mogu tumačiti na različite načine, o čemu svedoče, kako je rekao, raznorodne izjave koje su dolazile sa više instanci Međunarodne zajednice. Da li ovo može da liči na jedno oprazno uvođenje moguće opcije podele Kosova od strane srpske pregovaračke strane?
Janjić: Ja moram da kažem sledeću stvar, podela je isključena. Znači, stavovima Kontakt grupe ona je isključena i to nedvosmisleno, i nema tumačenja koje dozvoljava podelu. Drugo, i stavovi javnog mnjenja Srbije se nešto menjaju. Da vas podsetim da je krajem prošle godine 60 posto bilo za podelu, a sad je 20 kod radikala, 18 kod demokrata, i mislim negde oko šest kod DSS-a i vladajuće koalicije. Znači, za mnoge je to druga opcija posle autonomije u Srbiji. E sad, u glavama nekih naših političara još uvek je živa ta famozna Ćosićeva ideja - Ako s nekim ne možeš da živiš, podeli se. Moram da kažem da bi bilo vrlo opasno ako se krene ovim drugim delom Koenove izjave, i ako se krene u onu spekulaciju koju je radio Milošević - Ma, neće oni nas da bombarduju, oni samo proveravaju da li smo mi spremni za odbranu. Da budem vrlo direktan, ja znam da postoje mnogi eksperti, čak i političari koji sigurno dolaze i kod gospodina Koena i kod drugih, dolazili su i kod mene i dolaze, i koji navodno stalno u ime svojih Vlada saopštavaju da možda ipak treba da razmišljamo o podeli, pa čak je i Holbruk dao jednu takvu izjavu nedavno. Ja moram da kažem da pre nego što se zauzme stav oko toga treba vrlo jasno da se izračuna šta Srbija dobija, šta Srbija gubi ako se upusti u avanturu podele. Evo, ja mogu da kažem šta dobija kad bi zaista sve teklo kako treba. Pa, dobija da reši problem 40 posto Srba koji žive na Kosmetu. Šta ćemo sa onima drugima? Hoćemo li ih preseljavati iz Gračanice autobusima, kamionima ili ćemo ih skupljati pomoću specijalnih jedinica padobranaca kada ih poteraju Albanci? Šta ćemo raditi s ljudima sa Šar planine, sa Gračanice? Šta ćemo s njima? To je prvi problem. Drugi problem, ako neko misli da će time sprečiti demografski porast albanske manjine na severu, koje takođe ima i ona živi u enklavama, neće. Ako neko misli da sad može etnički da očisti sever, proći će kao i onaj koji bude čistio centralno Kosovo. Drugo, ja moram da kažem da ja imam utisak da kad se šalju ti signali da se rade dve stvari. Prvo, da se proverava koliko još ta Ćosićevska ideja, koja je bila propagirana 2004. i 2005. i koju naši političari zovu entiteti, koliko je ona živa, koliko je zaista entitet ideja za podelu a koliko za organizaciju države. I ako se oni uvere da entitet nije skrivena marama za podelu, možda i bude entiteta. Drugo, ima jedan deo međunarodne javnosti i eksperata, pa i onih proizvođača krize, ima ih i u Americi, koji misle da celu stvar treba skratiti, i onda je to najbolje putem nasilja, kontrolisanog nasilja, koje treba da izbije negde oko centralnih enklava, o tome je Tim Džuda vrlo otvoreno pisao i to svi mi eksperti znamo. E sad, vidite, ako ovi sa severa i razni kao Koen zaista poveruju da će dobiti sever, ljuto se varaju, dobiće međunarodnu tranzicionu upravu na severu, čiji će zadatak biti da za pet godina reintegriše sever u centralno Kosovo. I skrećem im pažnju da tokom čitave 2004. godine, 2005. da sam ih i ja lično i mnogi eksperti upozoravali na ponašanje nekih srpskih političara i na Kosmetu i ovde. I dalje ih pitam - Da li ste zaista proverili da nije neko već potpisao tzv. Erdutski sporazum sa UNMIK-om? To je taj sporazum o privremenoj međunarodnoj upravi na severu. Dakle, moj savet im je - Zaboravite za sada bilo kakvu pomisao o podeli, jer Srbija nema šta da dobije, izgubiće mnogo.
B92: Ali, gospodine Janjiću, Vi sad pominjete samo Dobricu Ćosića, ima još mnogo relevantnih ljudi u Srbiji koji podržavaju tu ideju. Mislim, pominjali ste da ona počinje od podele Kosova na dva entiteta. To je ideja koju podržava pre svega predsednik Srbije Boris Tadić. To je ideja koju podržava grupa G17. To je ideja koju je u izvesnom smislu gospodin Čović podržavao. Švedska fondacija TFT, video sam jednu njihovu analizu, oni bi podržali takav jedan mogući rasplet. Dakle, ima dosta političkih faktora čija množina zapravo daje ozbiljnost toj ideji i čini je realno prisutnom na političkoj sceni.
Janjić: Dakle, uzeo sam Ćosića zato što mislim da su ljudi čitali njegovu knjigu, malo ko je čitao...
B92: Dobro, ovo su poznati stavovi, dakle nisu skriveni.
Janjić: Da, ali ima jedna razlika između zagovaranja entiteta i Ćosićevih stavova. Jedno je ako vi zagovarate entitet koji nastaje mirnim dogovorom za pregovaračkim stolom udruživanjem prethodno konstituisanih opštinskih jedinica, pa da li ćete ga zvati region ili entitet, to nije isključeno.
B92: To predlaže G17.
Janjić: To nije isključeno.
B92: To predlaže gospodin Antić. Dakle, zajednica opština, entitet.
Janjić: Koja se razvija.
B92: I koja će pet godina biti entitet, a onda za pet godina hajde da vidimo da li će se taj entitet koji je dotle imao specijalne veze sa Srbijom pripojiti Srbiji, da li će Kosovo dobiti nezavisnost itd.
Janjić: Znači, to nije isključeno. Ako hoćete, možete da branite i stavovima Kaia Eidea, možete da branite Helsinškim završnim aktom, to nije isključeno. Šta je isključeno? Ne možemo s njima da živimo, da se fizički razdvojimo bez upotrebe nasilja. Mirnog dogovora sa Albancima neće biti o tome, zato što Albanci sada veruju da su pobednici, oni hoće da uzmu celu teritoriju. Međunarodna zajednica trenutno ne može da prizna poraz, da nije uspela da integriše severni deo u centralni. I treće, na šta ja skrećem pažnju, ni srpska zajednica na Kosmetu ni Srbija nisu sposobni da završe taj posao, sad kad bi ga započeli da ga završe na opštu dobrobit. I peti, koji postoji kao vrlo velika sumnja, da li je Srbija onda sposobna da izdrži razmene teritorija? Ne možete vi uzeti samo sever, a ne dati Preševo i Bujanovac. Ne možete vi onda reći Mađarima - Ne može teritorijalna autonomija deset Opština. Ne možete onda Bošnjacima reći - Ne može Republika Sandžak. U tome je opasnost od tog principa, a pri tome postoji uverenje u Međunarodnoj zajednici da je Srbija trenutno slaba država, koja ne može da kontroliše interetničke sukobe ni na svojoj teritoriji, i to je ključ. Ako neko nalazi da smo mi jaka država, da mi imamo u Vašingtonu saveznika, onda u redu, onda može da napravi i podelu.
B92: Ima li Srbija saveznike među zemljama Kontakt grupe? Da li je, po Vašem saznanju, Kontakt grupa jedinstvena ili nije? Da li je Kontakt grupa odlučila šta će biti budućnost Kosova? Činjenica je da je glavni pregovarač gospodin Ahtisari rekao da je Kontakt grupa rekla da će na kraju većina građana doneti odluku o njenoj budućnosti. Ako to bude tako, ne treba sumnjati da će većina građana izglasati nezavisnost Kosova.
Janjić: Ja hoću jednu stvar da kažem, da je Kontakt grupa odlučila da se trenutno bavi budućim statusom i mandat gospodina Ahtisarija je da se bavi budućim statusom, a ne tzv. konačnim. Što se tiče konačnog statusa, što neće biti mandat Ahtisarija, niti će se to rešiti 2006. godine. Postoje tri mogućnosti po Rambujeu, Rambuje i dalje važi. Prva je da to bude Helsinški završni akt, druga je da bude referendum, i treća je da bude međunarodna konferencija.
B92: Oprostite, samo jednu digresiju da napravim. Više puta sam nekoliko sagovornika u ovoj emisiji pitao za to da se praktično u povelji 1244, na koju se naša država konstantno poziva i diplomatija, pominje i Rambuje, da to ima određenu specifičnu težinu i značaj, a Rambuje predviđa referendum, predviđa izjašnjavanje građana Kosova.
Janjić: Kao jedan od tri opcije.
B92: Da li Vi mislite da to ima značaj ili nema takav politički značaj kao što tvrde naše političke elite?
Janjić: Ima izuzetni međunarodni i politički značaj. Uostalom, ako hoćemo sada da budemo cinični, on je međunarodno pravno opravdanje NATO intervencije. Ali, šta sad kažem? Ahtisari navija za referendum očigledno iz takve izjave, ali to ne isključuje da Beograd, Rusija, Italija, pitali ste me za saveznike, Francuska, Nemačka i ostali, neće navijati ili za Helsinški završni akt ili najverovatnije za međunarodnu konferenciju, što je inače svojevremeno već predlagao kad je bio predsednik SRJ Koštunica i tadašnji ministar spoljnih poslova Svilanović. Ali, budimo svesni vremenskog okvira, to šta će biti za deset godina je važno, ali mi trebamo trenutno da obezbedimo ovih deset godina bilo kakav uticaj Srbije na Kosmetu da bi se uopšte pitala za deset godina. Sada ići na opciju ovih deset godina, na opciju podele, ja tvrdim da je to isključivanje Srbije iz budućnosti, to je sigurno, iz razgovora o Kosmetu. Drugo, sada prejudicirati stav... Naravno, mi ne smemo da prihvatimo Ahtisarijevo pojednostavljivanje, jer referendum to je cirkus, mi onda znamo rezultat, to ne da nije fer, to nigde ne može da prođe. Drugo, postavlja se pitanje kakav referendum, da li samo na Kosovu ili uzastopni i u Srbiji. Tako da, tu postoji mnogo stvari.
B92: Dobro, a da Vas pitam za taj fenomen tzv. kaskadnog referenduma, pretpostavljam da ga Vi isključujete, s obzirom na ovo što ste rekli. Dakle, da ako mogu sad Albanci na Kosovu, većina građana da se izjasni za otcepljenje Kosova, da li može manjina u samom Kosovu da se izjasni protiv otcepljenja i da to bude politički osnov? Je l' mislite da je tako nešto moguće u međunarodnoj pravnoj praksi?
Janjić: Ali, taj kaskadni referendum nije korišćen za to. Kaskadni referendum se koristi za mirno određivanje teritorija, bilo opština, bilo država. Znači, prethodno se postiže dogovor o odvajanju ili neodvajanju, a onda se koristi kaskadni referendum, koji zapravo služi da se proces razdvajanja vodi mirnim putem i da se na neki način kontroliše. I ako vam kažem da postoji jedan jedini uspešni primer toga, kanton Republika Jura u Švajcarskoj, u njenom odvajanju od Berna, znate dokle je doveo? Da sad Jura neće da izađe iz Švajcarske. Dakle, taj mehanizam ne isključuje podelu, on je mehanizam koji podelu polako racionalizuje i dovodi ljude da razmišljaju da li im se baš isplati da se potpuno odvoje. Ja moram da kažem da sve analize koje smo radili sada pokazuju da Srbiji strateški odgovara da ima jak sever kao region, entitet, zovite ga kako hoćete, jak sever unutar Kosova, da ima, kako se to modernim jezikom ekonomije i uticaja kaže, svoj uticaj na Kosovu bez obzira kakvo će Kosovo biti. Ako ona ne bude imala svoj sever u Kosovu, ona ne može više ni da računa da će uticati na političke i ekonomske prilike svoga suseda. A svi znamo da će taj sused za narednih 20-30 godina biti nestabilan, da će biti jedna oblast sa koje stižu i izazovi kriminala, terorizma i klanovskih ratova, i da taj sused može zaista da vas dovede u situaciju da ako nemate kontrolu na njegove institucije, a to znači da vam trebaju i Srbi sa centralnog Kosova koji bi učestvovali takođe u centralnim institucijama, da vas on može dovesti dotle da vi morate svakih deset godina da šaljete specijalne policijske i vojne snage da jure neke ljude koji su spalili vaša sela, i da zapravo ova Srbija treba da troši ogroman deo dohotka da smiruje nemirno Kosovo.
B92: Gospodine Janjiću, danas je bilo dosta zanimljivo posmatrati onu vankosovsku priču u Skupštini Srbije. Bilo je raznih predloga, od predloga da se predsednik i premijer izjasne odmah šta će učiniti ako Kosovo bude proglašeno nezavisnim, do predloga SPS-a koji je izneo gospodin Dačić, da Srbija odmah prekine diplomatske odnose sa zemljama koje podržavaju ideju nezavisnog Kosova. Da li se i ovaj put videlo, po Vašoj proceni, zapravo da partije na vlasti i partije u opoziciji ne dišu isto i da imaju različite i političke, a moglo bi se reći možda i nacionalne interese?
Janjić: Pa, mogu da kažem da naravno da ne dišu isto i da različito gledaju na svoju šansu u pripremi za izbore, na neki način pokušavaju da dokažu kontinuitet svoje politike, to je sve razumljivo. Ima tu jedan drugi problem, ja sam očekivao da će Vlada na tome insistirati. Kad je već mimo Rezolucije prihvatila da ide na Skupštinu mislio sam da će insistirati na jednom utvrđivanju mesta i radikala, SPS je već uključen u Savetu za Kosmet, i jednog jasnog mesta Skupštine. Znate, dok god ste vi izvan odgovornosti vi možete da predlažete šta god hoćete. Naravno, možete misliti koliko bi nama pomoglo sad da prekinemo odnose sa Londonom, ili sa Češkom, ili sa tim državama čiji su se predsednici, čak se jedno vreme švajcarska ministarka spoljnih poslova izjašnjavala protiv. Ne treba da vam kažem koliko bi nam to pomoglo i u ekonomiji i u bezbednosti, pogotovo kad nismo isporučili ljude koje oni traže za Hag. Jednostavno, pretpostavljam da Ivica Dačić kad bi bio premijer ne da mu ne bi palo na pamet nego bi uradio ono što je pragmatično, to je da bi poslao delegacije da vidi u čemu je problem. Da možda mi imamo neke zajedničke interese na drugim poljima, možda mi možemo s Londonom da postignemo saradnju preko ekonomije pa da promenimo njegov odnos, na primer, na samom Kosovu, govorim o ekonomiji na samom Kosovu. Dakle, jako je važno kad vas neko kritikuje da znate zašto vas kritikuje, kad vas neko napada ili kad vas neko voli, zašto vas voli, da biste onda mogli da popravljate svoj položaj. Ja, inače, uopšte ne verujem da je položaj Srbije tako loš. Ja stalno ističem jedan podatak koji jako nervira moje kolege Albance, kad ja njima kažem koliko je novca američkog investirano u Srbiji. Najbolji pokazatelj interesa neke ekonomije i države za drugu državu je investicija. Pa, Amerika je vodeći investitor u Srbiji.
B92: Radi se o nekoliko milijardi dolara u poslednjih četiri-pet godina, možda četiri milijarde. Jesu to dobri podaci?
Janjić: Pa, ja ću vam reći na šta mislim. Pametna politika bi rekla - A, B, C, D, a iracionalna politika bi rekla - A, Z, u međuvremenu radila sa onim koji ništa ne ulažu u Srbiju nego iz nje izvlači keš novac. Dakle, samo preko Ju Es Stila, preko Filip Morisa i Bata stiglo je preko milijardu i po, plus ono što dolazi preko nekih banaka i indirektnog američkog novca, plus ono što će doći kroz izgradnju, kroz koncesije i ostalo. Dakle, to vam je vrlo jasan signal i to je naš problem da neke države imaju naglašen ekonomski, politički, bezbednosni interes za Srbiju, a da političko vođstvo ima naglašenu distancu prema njima. I samo da podsetim, Rambuje nije propao što se Milošević nije složio sa autonomijom Kosova nego što nije hteo NATO na teritoriji Kosova. Pa, naučimo lekciju. I ovog puta očigledno nije pitanje da li će Kosovo biti danas nezavisno ili za deset godina ili nikada, nego je očigledno da oni žele nešto i na teritoriji Srbije što mi ne dajemo. Pa, onda da kažemo javnosti šta je to što oni traže a mi ne dajemo, pa da onda barem javnost zna zašto prekida diplomatske odnose.
B92: Gospodine Janjiću, član beogradskog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić danas je izjavila u pauzi sednice da nema prepreka da se pregovori nastave 18. i 19. marta, jer zakazani su 17. marta, ali to nije pristojno imajući u vidu da je 17. marta dvogodišnjica onog strašnog nasilja nad Srbima, srpskim kućama i manastirima, koje se desilo na Kosovu na ovaj datum. Iza ove poruke očigledno sugeriše se da bi bilo dobro da taj datum bude promenjen. Kakav je Vaš stav o tome? Možda bi neko mogao reći - Pa, čekajte, pa to je možda baš pravi datum da ti pregovori budu nastavljeni, da se međunarodni posrednici podsete, a i Albanci koji sede preko puta srpske delegacije, na ono što se zbivalo na Kosovu pre dve godine.
Janjić: Moram da kažem da sam ja bio začuđen tim datumom, pogotovo kad sam čuo jednog od pregovarača, nije glavni, koji je rekao da je to bila čisto tehnička stvar - Ahtisari je mogao, onda oni nisu mogli, pa su našli taj termin. Taj datum nije tehnički termin i on je politički osetljiv. Kako god mi to krenuli, sigurno će tog datuma Albanci biti u strašnom strahu da ih neko ne, ovo što vi kažete, ne podseća. Oni su jako osetljivi na ta podsećanja, jer su pokušali i uspeli su nekako da stave ispod tepiha celo to nasilje, dobrim i delom pasivnošću Beograda. E sada, prosto, Beograd je tu i blokiran da bilo šta napravi tog dana, jer će biti onda proglašen da je minirao dogovore. Međutim, ja nisam toliki optimista ne zbog datuma, tu postoji jedna sada faza kada treba da radi tehnička grupa i već su počele blokade. Ja ne znam, našoj javnosti je valjda promaklo da je u sastanku kosovskog pregovaračkog tima i predsednika Sejdiua rečeno da u suštini oni ne mogu da prihvate to što je govoreno u Beču, iako su se složili da će oni sada izaći sa nekom novom tvrdom platformom. Dakle, treba videti da li će uopšte tehnički taj tim uspeti da išta spremi za 17. mart, ali treba Beograd, pa i predsednica Koordinacionog centra pošto je članica pregovaračkog tima, da vrlo ozbiljno razmisli kako će se ponašati ako to bude 17-ti. Svejedno je da li je 17-ti, nasilje je počelo 17-tog, završilo se 21-og, irelevantno je da li je 17-ti, 18-ti, 19-ti ili ne znam. Znači, bitno je da Beograd mora dobro da proceni kako će se tih dana odnositi prema jednoj zaista strašnoj epizodi, jednom pokušaju ponovnog etničkog čišćenja Kosova i zapravo jednoj prekretnici koja jeste razbila institucionalno srpsku zajednicu, i koja je Beograd dovela u situaciju da ne može više da uradi ništa aktivno prema srpskoj zajednici na Kosmetu.
B92: Deo odgovora na neka od pitanja koja ste postavili možda ćemo imati već sutra, kada gospodin Ahtisari dolazi u Beograd. Predviđeno je nekoliko veoma važnih susreta, između ostalog i sa premijerom i sa predsednikom Srbije. Hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili.
