Izvor: RTS, 23.Maj.2011, 22:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podela odgovornosti za inflaciju
Odgovornost za inflaciju po zakonu snosi NBS, ali su cene koje direktno i indirektno kontroliše država bile izvan dogovorenog okvira, ističe guverner Dejan Šoškić. Posledice obuzdavanja inflacije restriktivnom monetarnom politikom jesu manja ekonomska aktivnost i niža zaposlenost od inače moguće, upozorava Šoškić.
Guverner Dejan Šoškić priznaje da odgovornost za inflaciju, prema zakonu, snosi Narodna banka Srbije, ali ističe da se mora imati u vidu dogovor o >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obuzdavanju cena koji je postignut na relaciji Narodna banka-Vlada Srbije.
Guverner NBS je, gostujući u Dnevniku RTS-a, podsetio da je, prilikom projektovanja ciljne inflacije i za prošlu i za ovu godinu, bilo dogovoreno da se cene koje direktno i indirektno kontroliše Vlada Srbije moraju zadržati u određenim okvirima.
"Ako imamo iskakanja, kao što smo imali prošle godine, a kao što postoji mogućnost da se desi i ove godine, onda je to dodatni impuls koji mora da se drži pod kontrolom restriktivnom monetarnom politikom", istakao je Šoškić.
Međutim, Šoškić upozorava da obuzdavanje inflacije restriktivnom monetarnom politikom ima ozbiljne posledice - manju ekonomsku aktivnost i nižu zaposlenost od inače moguće.
Porast cena hrane na svetskom, pa samim tim i na našem tržištu, u Srbiji utiče na inflaciju više nego u drugim, razvijenijim zemljama pre svega zbog strukture potrošnje.
Guverner NBS objašnjava da, kao relativno siromašno društo, najviše trošimo na hranu i bezalkoholna pića koji u strukturi potršačke korpe zauzimaju čak 37,8 odsto.
"Sa druge strane, u Srbiji je politika u domenu agrara bila nestabilna, što je dovelo do nestabilnosti u oblasti formiranja cena hrane. Početkom prošle godine smo zbog toga imali drastičan pad, a potom veliki skok cena hrane", kaže Šoškić.
Na pitanje koliko je upliv "vrućeg kapitala" rizičan, Šoškić odgovara da "nije bez rizika i da Narodna banka Srbije pomno prati šta se dešava".
Stranci koji inače ne žive i ne rade u Srbiji, rado investiraju u dinarske hartije od vrednosti zbog visokih kamata koje su, opet, posledica obuzdavanja inflacije restriktivnom monetarnom politikom.
Dobra fiskalna pozicija Srbije
Ipak, izvestan pomak predstavlja činjenica da se sve češće odlučuju za ulaganje u dugoročne hartije od vrednosti.
"Srbija ima relativno dobru fiskalnu poziciju, jer je budžetski deficit pod kontorolom. Sa međunarodne tačke gledišta, mi nismo prezadužena zemlja, a naš nivo duga je regulisan zakonom o budžetskom sistemu koji podrazumeva fiskalnu odgovornost", rekao je guverner.
Izvoznici se žale da ih jak dinar vodi u gubitke, ali Šoškić napominje da je većina njih, zapravo, otporna na promene kursa.
"Svi oni koji koriste uvozne repromaterijale, a takvih je većina, nalaze se u manje-više neutralnoj poziciji, jer ih sa padom evra proizvodnja manje košta", objašnjava guverner NBS.
Iako priznaje da izvoznike koji koriste domaće sirovine visok kurs dinara skupo košta, Šoškić ističe da Narodna banka Srbije ima ograničen manevarski prostor.
NBS je tokom prošle godine više puta intervenisao novcem iz deviznih rezervi kako bi obuzdao nagli rast evra. Istovremeno je, objašnjava Šoškić, iz opticaja povlačen višak dinara.
"Vraćanjem tog novca u opticaj mogao bi da se reguliše visok kurs dinara, ali bi to stvorilo dodatni pritisak na inflaciju koja je ionako previsoka", zaključio je guverner Šoškić.
.jpg)
