Izvor: B92, 17.Jan.2015, 02:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podaci stranaka nisu hakovani?
Kompjuterski stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao sumnjaju da je upad u bazu podataka DS delo hakerskih aktivnosti.
Oni, kako piše ovaj list, smatraju da je maloletnicima neko dao spiskove birača.
Policija je u sredu uhapsila članove grupe Srpski hakeri, koje smatra odgovornim za krađu i javno objavljivanje ličnih podataka građana. Inače, reč je o šesnaestogodišnjacima.
Pre mesec dana hakeri su takođe objavljivali spiskove građana, ali im policija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije ušla u trag, iako su zvaničnici izrazili sumnju da je reč o upadu u bazu podataka "jedne političke stranke, a ne MUP-a“, kako su hakeri tvrdili. Kod poslednjeg objavljivanja spiskova sa ličnim podacima građana, policija je aktere uhapsila za manje od 24 časa.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za Danas da nikada nije rekao da su lični podaci građana koje je grupa šesnaestogodišnjaka prosledila medijima – hakovani.
"Činjenice govore da se radi o bazi podataka članova i sigurnih birača Demokratske stranke, da je u pitanju relativno velika količina podataka (oko 150.000 ljudi), da je kompromitacija podataka posledica aktivnosti ljudi od kojih su neki veoma mladi, čak i maloletni, te da se server SendSpace na kome je postavljen link ka bazi podataka nalazi u SAD", navodi Šabić.
Na pitanje kako je došao do informacije da su na objavljenim spiskovima članovi i glasači DS, poverenik odgovara da je to zaključio uvidom u nazive i sadržinu Excell tabela.
"One čine predmetnu zbirku podataka dostupnu na internetu. Oznake pored osoba u pojedinim bazama podataka ukazuju da su članovi ili simpatizeri upravo ove političke stranke, da se podaci odnose na "Ugovor sa Evropom“, što je bila akcija u predizbornoj kampanji iste političke stranke tokom 2008.", ističe Šabić.
"Ni posle šest godina od stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Vlada Srbije nije donela uredbu o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka o ličnosti, što su upravo i podaci o političkoj pripadnosti, a što je trebalo da učini u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona”, ističe Rodoljub Šabić.
On je izradio i model novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i dostavio ga Ministarstvu pravde, ali od nadležnih nije dobio povratnu informaciju da li će zakon ući u proceduru.
