Izvor: RTS, 19.Maj.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podaci o ličnosti samo uz saglasnost
Građani ne znaju da podaci o ličnosti mogu biti objavljeni samo uz njihovu saglasnost, rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na regionalnom skupu o zaštiti podataka o ličnosti održanom u Beogradu.
Građani još nisu dovoljno upoznati sa tim da podaci o ličnosti mogu biti objavljeni samo uz njihovu saglasnost, ali ni državni organi sa činjenicom da ih ne mogu uvek objavljivati, rečeno je na regionalnom skupu "Zaštita podataka o ličnosti" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << održanoj u Beogradu.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da, kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, Srbija ima "ozbiljan zaostatak" i za evropskim standardima, ali i sa okruženjem.
"Moramo osposobiti realan mehanizam zaštite podataka o ličnosti", rekao je Šabić i dodao da on ima ubedljivo namajnje saradnika od kolega u regionu.
Šabić je naveo da se nekoliko puta susreo sa nekoliko ozbiljnih primera kršenja prava na zaštitu privatnosti koje su poccinili državni organi.
"Moramo da učimo jako mnogo, da stvorimo drugu predstavu o tome šta su i kako se štite ljudska prava, da potisnemo tu kolektivističku svest koja je do sada vlasti omogućavala da sa podacima o ličnosti radi šta joj padne na pamet", rekao je poverenik.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da svi podaci koji se tiču ličnosti građanina jesu aspekt njegove privatnosti, na svaki od tih podataka građanin ima pravo zaštite i oni se mogu koristiti samo kada građanin na to pristane.
Janković je naveo da je najvažnije to da li državni organi u svom radu pravilno i zakonito koriste lične podatke.
"Naš prvi posao, pre svega Poverenika, biće da promeni svest državnih organa da činjenica da u svom posedu imaju podatke o građanima ne znači da te podatke mogu koristiti na način za koji smatraju da im je najlakše, već da postoje jasna pravila za to", rekao je Janković.
On je kazao da je jako važno i da građani razumeju da su podaci o ličnosti jedna od njihovih najvećih vrednosti i prava i pozvao ih da "pažljivo daju svoje podatke na različćitim anketnim listićima".
Janković je podsetio da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa sankcije za državne organe koji protivno Zakonu prikupljaju i obrađuju podatke.
Prema njegovim rečima, ne postoji kvalitativna razlika u zaštiti podataka o ličnosti između Srbije i zemalja regiona.
Ustavom zagarantovana prava
Ministarka pravde Snežana Malović kazala je da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja ostvarenje Ustavom zagarantovanog prava na zaštitu podataka o ličnosti, ali i ostvarenje određenih međunarodnih standarda.
"Činjenica da je Zakon počeo da se primenjuje je samo prvi korak u efikasnom ostvarivanju prava na zaštitu podataka o ličnosti.
Da bi se to pravo u potpunosti ostvarilo treba obezbediti uslove za rad Poverenika što će se Ministarstvo pravde truditi da učini", rekla je Malovićeva.
Direktorka Agencije za zaštitu podataka o ličnosti Makedonije Marijana Marušić kazala je da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen 2005. godine i da se već četiri godine sprovode standardi Evropske unije.
"Ljudi moraju da postanu svesni ovog prava i da znaju kako da ga ostvare", rekla je ona i dodala da u Makedoniji postoji izvestan stepen podizanja javne svesti o tom pravu".
Direktor Agencije za zaštitu osobnih podataka Hrvatske Franjo Lacko naveo je da su u toj zemlji otklonjeni mnogi problemi koji su postojali pre pet godina.
"Građani su stekli poverenje, obraćaju nam se. Prepoznali su da smo njihov partner i da štitimo pojedinca", rekao je Lacko i dodao da Srbija mora da ubrza korak, ali da ima prednost jer može da uči na greškama kolega iz regiona.
