Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod Rudnikom dolijale lije
Na nišanu 227 lovaca iz raznih krajeva Srbije našle se lisice, kune, tvorovi i divlje mačke
Rudnik – Lovci baš umeju da uživaju. Beše ih se, prekjuče, mnogo sabralo u selu Majdan pod Rudnikom. Stigli iz Topole, Orašca, Ljiga, Kragujevca, Aranđelovca, Dudovice, Arilja, iskupili se i domaći. Odazvali se Majdancima na tradicionalni, deveti po redu, lov na lisicu. Došli da zajednički urade nešto korisno, a da ne propuste ni lovačko druženje, pri tome. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– U vreme lovostaja na zeca i fazana, naša lovačka sekcija organizuje hajku na lisice i druge zverke koje prave štetu u lovištu. Otkako ovo činimo, a sad je deveta godina, zečevi i fazani su bezbedniji, a znatno je smanjen i broj slučajeva besnila u našem kraju. U hajci učestvuje 227 lovaca, a koliki će učinak biti, videćemo kad se vrate iz lova – reče nam Vladimir Mihailović, predsednik majdanskih lovaca.
U velikoj sali majdanskog doma dva povelika kotla: u jednom sprema lovački pasulj Jagoda Milošević, u drugom kuva „šumadijski čaj” Raćo Jelić. A duž sale, u dva reda, stolovi. Biće mesta, ića i pića za sve lovce kad se, umorni i izgladneli na rudničkom vazduhu, vrate. Neće ih ni vaš reporter čekati skrštenih ruku, nego – put pod noge pa za lovcima.
U selu Mutanj, na jednom obronku planine Rudnik, zatičemo grupu pomalo „pokislih” lovaca. Nisu ulovili ništa, mada su videli dve lisice, ali van puškometa. Najmlađi među njima je Ivan Nedeljković.
– Sad mi je deset godina, a sa ocem Milošem lovim od svoje sedme. Ama nisam još pravi lovac, sad sam lovački šegrt, a to znači da nosim praznu pušku kad se iz lova vraćamo – veli Ivan i zauzima važnu pozu za fotografisanje.
Malo dalje, omanja grupa iz Orašca, članova Lovačkog udruženja „Bukulja”, vraća se iz lova: na haubi jednih kola je lisica, dok drugi automobil krasi pokrupan lisac. Pucali su na njih bračni par Novaković, Gordana i Draško, i Slaviša Jevtić – nije važno ko ih je pogodio. Gordana je bila jedini ženski lovac u subotnjoj hajci.
– Već deset godina sam lovac, u lov odlazim sa mužem da mi ne bi pričao lovačke priče kad se sam iz lova vrati – šali se Gordana, a onda nastavlja ozbiljno. – Sama sam ustrelila deset lisica, a kad saberem sa muževljevim ulovom, to je više od trideset.
Najstariji među hajkačima beše Drago Ivanović; ušao je u 74. godinu, a više od četiri decenije se druži sa lovačkom puškom. Došao je glave, kaže, mnogim lisicama, bar 50 ih je ustrelio, a tek zečeva – ni broja se ne zna.
Oko dva po podne, o terasu majdanske kafane, lovci okačiše svoj ulov. Šest lisica, dve kune, dva tvora i jedna divlja mačka. Moglo je i više, vajkaju se, ali nisu imali dovoljno pasa goniča i nije bilo snega pa ni tragova po kojima bi lakše pronašli zverku. Ako za sve nije bilo ulova, bilo je, potom, Jagodinog pasulja „da prste poližeš”, pasulja sa mesom divlje svinje iz frižidera, ulovljene pre lovostaja. I bilo je Roćove vruće rakije od koje „nema da boli glava”. I dve harmonike okićene domaćim hiljadarkama i evropskim pedeseticama. I – lovačkih priča.
– Bio neki Obrad iz Banjana, a bio slab lovac. Dogovore se kolege da mu nameste da i on, jednom u životu, upuca zeca. Uhvate ga živog i vežu kraj opasača za zečju nogu, a drugi kraj za drvo. Izmakne se taj Obrad na pristojnu daljinu, nanišani, opali, a zec sa pola kaiša na nozi pobegne u šumu. „Potrefih u tanak kaiš, a promaših onolikoga zeca”, jadikovao je lovac u jednoj od lovačkih priča koje čusmo.
Beše lepo u Majdanu, ali nije kraj. U februaru lovce čekaju još četiri subote i četiri hajke na lisice: u Donjoj Crnući i Boraču (Gruža), pa na Rajcu i, najzad, na Bukulji. I svuda će biti red lova, red dobrog pasulja ili gulaša, red vruće rakije (ubilo se po mrazu), red harmonike. E, što lovci umeju da uživaju.
Boško Lomović
[objavljeno: 28/01/2008]
