Izvor: Mondo, 28.Nov.2017, 01:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje Božićni post, od ovoga se uzdržavajte

Za pravoslavne vernike danas počinje Veliki ili Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Tokom posta treba se uzdržavati od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela.

Foto: Youtube/PrintScreen

Božićni post je poslednji višednevni post u godini. Počinje 28. novembra i traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru. Traje četrdeset dana i zbog toga se u Crkvenom ustavu naziva Četrdesetnicom, kao i Veliki post. >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Post hranom počinje na dan svetog apostola Filipa, pa se zato naziva još i Filipovim.

Ovaj post je ustanovljen da bi se vernici pre dana Hristovog rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bi čista srca, duše i tela mogli da dočekaju sina Božijeg. Božićnim postom se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića.

Božićni post ili Mala četrdesetnica podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.

Reči svetitelja o postu

"Post Božićne Četrdesetnice izobražava post Mojsija, koji je postivši četrdeset dana i četrdeset noći dobio na kamenim tablicama Božije zapovesti. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, ne nacrtanu na kamenu, već ovaploćenu i rodjenu, i prisajedinjujemo se Njegovoj Božanskoj ploti", govorio je Simeon Solunski.

Pravila uzdržanja koje je Crkva propisala za Božićni post su jednako stroga kao i za Petrovski post.

Tokom Božićnog posta, do 31. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.

U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.

U srpskom narodu post se strogo održavao. Postili su se svi postovi, ali gotovo i svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivali i porodiljama i bolesnicima da mrse.

U narodu se kaže da ako neko prekrši post onda ga "domaćin kažnjava tri ili više dana da jednoniči". Po narodnom shvatanju ko premrsi post, taj gubi Božju milost i obraz pred ljudima.

Post se ogleda i u telesnom uzdržavanju, ograničavanju ljudskih požuda, strasti, bučnih veselja, kao i drugih uživanja da bi se spasla duša.

Ova vrsta posta je nastala po starozavetnom učenju da je duša božja (nebeska), a njegovo telo đavolsko (zemljsko). Čim nastupi post vernici ne bi trebalo da posećuju zabave.

"Posteći bratijo telesno, postimo i duhovno, i raskinimo sve veze sa svakom nepravdom", zapoveda Crkva.

Hrišćanskipost je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.

Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.

Omršaj za Božić

Neposredno posle posta u jelu nastaje omršaj. O Božiću se vernici omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.

Božićni post, kao i drugi višednevni postovi, potiče iz drevnih vremena hrišćanstva.

U početku je Božićni post za jedne hrišćane trajao sedam dana, a za druge malo duže. Na saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naredjeno da poštuju četrdesetodnevni post uoči Božića.

Već od IV veka sveti Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post. U V veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki, koji je objasnio da je Božićni post žrtva Bogu za sakupljene plodove.

"Kao što je nama Gospod podario ovozemaljske plodove, tako i mi u vreme tog posta treba da budemo darežljivi prema siromašnima", pisao je ovaj svetitelj.

Kaže se da post nije cilj, već sredstvo za smirivanje svog tela i očišćenje od grehova.

Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta, napominje sveštenstvo SPC-a.

Nastavak na Mondo...