Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početni kapital u radnim navikama
Kako nastaje i raste jedna mikrofirma čiji glavni osnivački ulog nije kredit ili prodata nekretnina – nego još od detinjstva razvijan moral rada
Ekonomska moć ujedinjene Evrope sinergija je dvadeset miliona preduzeća, od kojih je oko 99 odsto malih i srednjih a čak 93 odsto su mikropreduzeća sa manje od 10 zaposlenih.
Zakonodavstvo Srbije ne poznaje pojam mikropreduzeća već samo mala do 50 i srednja do 250 zaposlenih. U praksi, u malim firmama je zaposleno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosečno 5,3 a u srednjim 12,35 osoba. Ukupno je u ovim firmama posao našlo više od milion i dvesta hiljada radno sposobnih koji ostvare 52,3 odsto prihoda domaće ekonomije.
Ali je i te kako važno da se zna da na tržištu vlada promaja: u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je osnovano 19.500 radnji, a u isto vreme ugašeno ih je 9.350 (podaci iz knjige "Samozapošljavanje", autor Miroslav Vasin).
Zbog tržišne promaje, dakle, važno je odgovoriti na pitanje čime da se zaliva koren mikropreduzeća. Ne zaboravite gornje redove: put do Evrope popločan je mikrofirmama. Evo jednog pozitivnog primera.
Luka Ilić, dvadesetpetogodišnji diplomac FON-a, sa majkom vodi firmu koja ima osam zaposlenih, uključujući i njih dvoje. Bave se turizmom. Već četiri godine zaredom povećavaju obim posla za oko 50 odsto po sezoni. Počeli su pozajmicom od prijatelja, ali njihov glavni kapital su radne navike. Da bi firma opstala, oni, kao vlasnici, moraju da rade svakog dana ne gledajući na sat.
– Bili smo domaćini grupi od 20 japanskih turista koji su obilazili Beograd – priča Luka. – Na avion su morali da krenu u pet ujutru a pre toga su hteli da doručkuju. Pošto je restoran u hotelu "Metropol" radio od pola šest i oni nisu mogli da skuvaju svoj pirinač, koji su poneli iz Japana, nije preostalo ništa drugo nego da kod kuće skuvam pirinač, da ga toplog donesem u zoru u "Metropol" i da im serviram pre polaska! Za mene je to bilo i onda i sada normalno. Moj gost uvek mora da dobije ono što je platio, a ja ne moram da spavam.
Luka je odrastao na Tašmajdanu mada bi se po radnim navikama reklo da je vaspitavan u Tokiju. Prvu platu, od koje je kupio BMX bicikl, dobio je već u osmoj godini kao glumac u Narodnom pozorištu. U četrnaestoj ga nije bilo sramota da na Palilulskoj pijaci prodaje žilete, šampone i dezodoranse. Dve godine kasnije postavlja kartonsku kutiju kod Depoa, ali i presnimava 150 epizoda TV serije "Beverli Hils" koje ustupa komšijskom video klubu s kojim deli zaradu popola. Čak je kupio i kompjuterski program za titlovanje da bi prevodio nove, neotkupljene, epizode koje je "skidao" sa satelita.
Prodavcima ploča i CD-ova ispred SKC prodavao je hladna pića koja je donosio u ručnom frižideru, a zimi im je iz termosa sipao čaj.
Skijanje na Kopaoniku, u sedamnaestoj godini, iskoristio je da sklopi poznanstvo s vlasnikom jedne kuće za iznajmljivanje. Krevete je prodavao poznanicima i preko malih oglasa a uspevao je za sebe da zaradi besplatno skijanje.
Vremenom je Luka samo razvio znanja o turističkom poslu, ali je radnu etiku zadržao. I dalje veruje da u privatnom biznisu spavanje nije obavezno.
Nenad Stefanović
[objavljeno: 07.12.2006.]
