Izvor: B92, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak suđenja Šešelju
Hag -- Vojislav Šešelj bojkotuje suđenje koje mu je danas počelo u Haškom tribunalu, pa je sud imenovao branioca Dejvida Hupera.
Šešelj je regrutovao i finansirao srpske dobrovoljce koji su se borili u Hrvatskoj i Bosni, svojim govorima huškao Srbe protiv nesrba, a bio je prisutan i na mestima gde su se dogodili zločini, iznelo haško tužilaštvo na početku suđenja. Rasim Ljajić kaže da Šešelj, koji štrajkuje glađu u pritvoru Tribunala, odbija i lekare iz Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i možda će prihvatiti samo lekare koji su bosanski Srbi.
Britanac Dejvid Huper od danas će voditi njegovu odbranu. U prvom obraćanju sudu u statusu branioca, Huper je rekao da je zabrinut za zdravlje optuženog, naročito zbog gubitka težine i mogućih posledica.
On je rekao veću da je Šešelj i ranije u svojoj karijeri štrajkovao glađu, ali da više nije mlad čovek. Sud i dalje smatra da je to vršenje pritiska na sud zbog ranijih odluka.
Branilac je predložio sudu da pribavi detaljnije informacije o svemu. Na taj poziv, predsedavajući sudija Alfons Ori ponovio je stav suda da optuženi insistira na štrajku glađu kako bi izvršio pritisak na veće da promeni neke ranije donete odluke.
Prema oceni suda, Šešelj je sam odgovoran za posledice štrajka i veće zato ne može njegovu slabost da prihvati kao razlog za odlaganje suđenja. Sudija je saopštio da je i veće zabrinuto zbog mogućih posledica odbijanja hrane i pozvao optuženog da odabere pravi put za osporavanje odluka suda.
Šešelj će dobijati video-snimke sa suđenja i tako će, ako želi, moći da prati suđenje. Obrazlažući odluku da mu trajno imenuje branioca, sudija Ori je rekao da, "od kada mu je 25. oktobra vraćeno pravo da se brani sam, Šeseljevo ponašanje onemogućavalo je adekvatno i efikasno suđenje".
Sudsko veće ostavilo je mogućnost holandskom advokatu Tjardu van der Spulu, koji je svojevremeno takođe bio Šešeljev 'branilac u pripravnosti', da kao nezavisni zastupnik uloži žalbu na današnju odluku suda, ukoliko smatra da je potrebno.
Vojislav Šešelj optužen je za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini.
Ljajić: Šešelj neće lekare
Šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić za B92 kaže da država pomno prati razvoj situacije oko Šešelja, koju, kako kaže, smatra za vrlo ozbiljnu, i navodi da je Srbija u svakodnevnom kontaktu sa predstavnicima Haškog tribunala zbog štrajka glađu Šešelja.
On kaže da će, ukoliko Šešeljevo stanje postane kritičnije, reagovati haško medicinsko osoblje i priključiti ga na infuziju: "Šešelj je pod nadzorom, on je počeo da razgovara sa lekarima Haškog tribunala, ali ne prihvata njihove savete i sugestije, prema tome i dalje ne uzima ni hranu ni lekove osim tečnosti", kaže on.
"Mi nastojimo da osiguramo tu komunikaciju i da sa druge strane ukažemo na sve implikacije ovog štrajka glađu sa eventulano najgorim mogućim posledicama, što bi zaista bilo katastrofa."
Rasim Ljajić nije želeo da komentariše optužnicu, smatrajući da su u ovom procesu greške napravili i haški sud i Vojislav Šešelj. "Dakle, krivica se dokazuje, a nevinost potvrđuje i najbolje bi bilo da je sudski postupak nesmetano tekao."
"Mislim da je prva greška tribunala napravljena što se čekalo tri i po godine za početak suđenja, a mislim da ovaj sada Šešeljev postupak nije najbolji i da bi mnogo i za njega bilo bolje da je suđenje normalno počelo danas i da ono ide nekim svojim tokom, gde bi on imao priliku da dokaže svoju nevinost pošto naravno smatra da je nevin i da je optužnica besmislena."
Smajlović: Trebalo je odložiti suđenje
Glavna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović smatra da je Haški sud trebalo da odloži početak suđenja i da je današnji razvoj situacije poen za Vojislava Šešelja u srpskom javnom mnenju.
"Zaista ne postoji nijedna konvencija o ljudskim pravima i nikakav dokument bilo kog tribunala koji bi štitio pravo Vojislava Šešelja da sudiju naziva genocidnim Izraelcem ili da tužiteljku naziva prostitutkom, ali čak i kada to kažemo onda treba reći da je po mom mišljenju danas Šešelj zadao težak udarac Haškom tribunalu."
"Pomalo je nepristojno optuživati za opstrukciju suđenja nekoga ko četiri godine u pritvoru čeka da mu proces počne i nekoga ko je za ratne zločine optužen tek 10 godina posle tih zločina", smatra ona.
"Prema mom mišljenju, sada je Tribunal verovatno pogrešio ne samo u sudu javnog mnenja nego i u psihološkom i u pravnom smislu što danas nije odložio suđenje", kaže ona.
Tužilaštvo izlaže optužnicu
U pojedinim medijima i u matičnoj Šešeljevoj stranci često se pominje da je Šešelj u Hagu zbog navodnog verbalnog delikta. Međutim, u prvoj optužnici se pominjalo 574 mrtvih, a sada nešto manje žrtava jer je optužnica redukovana.
Tužilaštvo je izlaganje počelo konstatacijom da je predmet Šešelj predmet "o srpskim vođama", među kojma je bio i optuženi, koje nisu mogle da se pomire sa raspadom Jugoslavije, odnosno koje su želele da stvore "Veliku Srbiju" bez obzira na patnje hrvatskog i muslimanskog naroda.
Opisujući Šešelja Tužilaštvo je počelo od njegovog svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, kada je, kao svedok odbrane, Šešelj sam izjavio da je bio najveći skandal-majstor i da je, kada je to bilo politički korisno, lagao.
U sudnici je potom prikazana njegova fotografija sa kokardom, a citirano je i njegovo priznanje da se mnogo od onoga što je govorio može smatrati ratnim huškanjem.
Njegovi govori u Hrtkovcima ili Malom Zvorniku bili su u direktnoj vezi sa zločinima koji će uslediti nad nesrpskim stanovništvom, rekla je zastupnica Tužilaštva Hildegard Uerc Reclav.
Ali Šešelj nije samo držao zapaljive govore, tvrdi Tužilaštvo. Stavljajući jasno do znanja da se zalaže za stvaranje Velike Srbije, regrutovao je oko hiljadu dobrovoljaca, od kojih su mnogi imali kriminalni dosije.
Učestvovao je u finansiranju tih jedinica, predstavljajući se kao jedini četnički vojvoda koji učestvuje u odbrani srpskog naroda i lider Srspkog četničkog pokreta. Bio je autokrata, koji je vikao i ostavljao utisak da se ono što kaže mora učiniti.
Prema oceni Tužilaštva, dobrovoljci iz Vukovara, koji su na farmi Ovčara streljali oko 200 hrvatskih zarobljenika, sledili su i Šešeljevu naredbu da "nijedan ustaša ne sme napustiti grad".
Konačno, Šešelj je sam bio prisutan na mestima gde su se događali sukobi i zločini - na Plitvicama, u Vukovaru, u Borovu Selu ili Voćinu.
Svi zločini iz optužnice bili su deo plana tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata srpskih lidera, čiji je cilj bilo proterivanje nesrpskog stanovništva sa teritorija koje su smatrane srpskim, bez obzira na patnje tog stanovništva, rekla je tužilac Uerc Reclav.
Ona je citirala Šešeljev intervju Radiju B92, kada je na pitanje o patnjama nesrpskog stanovništva odgovorio: "Zašto bi moja savest bila nečista? Toliko je Srba stradalo... U ratu ima stradanja, a ja u ratu brinem samo za svoj narod."
Prema navodima Tužilaštva, Šešelj je bio u tesnoj vezi sa liderima Srba iz Hrvatske i Bosne, pa su tokom uvodne reči često citirane i njihove izjave, naročito one Radovana Karadžića.
Tužilaštvo je najavilo da će tokom svog dokaznog postupka pred sud izvesti 102 svedoka, a sudsko veće dalo je prilično optimističnu procenu da će izvođenje dokaza Tužilaštva trajati oko 82 sata, što znači oko 20 radnih dana.
U borbama za Vukovar učestvovao je odred dobrovoljaca SRS pod imenom "Leva supoderica" kojim je zapovedao Milan Lančužanin zvani Kameni. Reclafova je precizirala da su Lančužanin i njegov odred učestvovali u streljanju više od 250 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.
Šešelj je, po zastupnici optužbe, lično slao dobrovoljce i u zapadnu Slavoniju, gde je njihova brutalnost prema lokalnom nesrpskom stanovništvu rasla posle njegovih poseta i govora, kao u jesen u 1991. u selu Voćin.
Na početku rata u BiH, s proleća 1992., dobrovoljci SRS su, uz Šešeljevo lično odobrenje, učestvovali u nasilnom preuzimanju vlasti u Bosanskom Šamcu, Brčkom, Bijeljini i Zvorniku, čineći zločine nad lokalnim Muslimanima, naglasila je Reclafova.
Ona je predočila da optužba ima dokaze o Šešeljevoj odgovornosti za ubistvo više od 400 muslimanskih muškaraca na više lokacija u okolini Zvornika u maju 1992.
Tužiteljka je citirala i izveštaj Vojske Republike Srpske po kojem su u paravojnim snagama, uključujući i "šešeljevce", "patološki i osuđivani kriminalci" među kojima ima "genocidnih elemenata". Oni, prema izveštaju, nisi učestvovali u borbama, već su iza linija fronta pljačkali i ubijali nedužne civile.
Tajms: Moguće otkrivanje važnih detalja
Suđenje Vojislavu Šešelju u Hagu moglo bi da otkrije važne detalje o ulozi Miloševićevog režima i srpske države u etničkom čišćenju Hrvatske i BiH, piše britanski "Tajms", prenosi Beta.
List navodi i da je Šešelj novinaru Timu Džudi rekao da je pokojni jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević sve organizovao.
"Skupljali smo dobrovoljce, a on nam je dao specijalne barake, Bubanj Potok, naše uniforme, oružje, vojnu tehnologiju i autobuse. Njegovi glavni ljudi bili su naši komandanti. Ništa nije moglo da se desi na srpskoj strani bez Miloševićevih naređenja ili znanja", rekao je Šešelj Džudi.
List navodi da se Šešelj nekada "na televiziji hvalio kako će njegovi borci vaditi hrvatske oči zarđalim kašikama za cipele".
"Tajms" piše i da je Šešeljeva četnička milicija, u kojoj su se nalazili i kriminalci koje je Milošević pustio iz zatvora, položila oružje, ali da "njihova ideologija živi u ekstremno nacionalističkoj SRS koja ima 82 mesta od 250 u srpskom parlamentu i koja bi, na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, mogla da dobije 30 odsto podrške na izborima u januaru".
Konstatujući da Šešelj u Haškom tribunalu već treću nedelju štrajkuje glađu, list zaključuje da bi smrt lidera Srpske radikalne stranke "mogla da izazove političku krizu u Srbiji i pad koalicione vlade na čelu sa Vojislavom Koštunicom".
.jpg)
