Izvor: Politika, 16.Apr.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak sajber-detanta SAD i Kine
Osnovana radna grupa za rešavanje problema kompjuterskog špijuniranja, ali primer „Huaveja” pokazuje da će put do poverenja biti dug
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – SAD i Kina su minulog vikenda napravili prvi korak ka sajber-detantu, popuštanju zategnutosti izazvane međusobnim optužba za sajber-špijunažu. U svojoj prvoj poseti Pekingu u svojstvu šefa diplomatije, Džon Keri je u subotu objavio da će biti osnovana bilateralna radna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupa koja će se baviti ovim problemom, pošto, kako je rekao, „sajber-bezbednost danas pogađa svaki aspekt života nacija”.
Američke optužbe na račun Kine za sajber-špijunažu kulminirale su u februaru, kada je američka firma „Mendijant”, koja se bavi bezbednošću računarskih mreža, objavila izveštaj u kome je kao glavnog „hakera” identifikovala jednu jedinicu kineske armije – navodeći čak i adresu zgrade iz koje deluje – i konstatovala da je ona izvršila više od 140 provala u kompjuterske sisteme američkih kompanija, instituta i državnih agencija.
Iz Pekinga su usledili oštri demantiji i kontraoptužbe, što je svakako doprinelo da se o tome razgovora i na najvišem nivou, a potom donekle spusti lopta.
Ali put do sajber-poverenja će sigurno biti dug i nema garancija da će se ono ikad uspostaviti. Najrečitiji primer koliko su sumnje duboke pružila je upravo američka strana, tretmanom kineskog telekomunikacionog džina „Huaveja”.
Kompanija koja je osnovana 1988, danas jedan je od najvećih proizvođača opreme za telekomunikacionu infrastrukturu, onu koja omogućava funkcionisanje mobilnih telefona, u čemu se na globalnom tržištu uspešno nosi sa liderom, švedskim „Eriksonom”. Istovremeno, kineska kompanija je i treći po veličini proizvođač mobilnih telefona, posle korejskog „Samsunga” i američkog „Epla”. „Huavej” istina ima pristup američkom tržištu, gde međutim može da prodaje svoje mobilne aparate, ali ne i opremu za mobilne centrale ili kompjutersko umrežavanje.
To mu je stavljeno do znanja još u oktobru ove godine, da bi zvanično bilo potvrđeno pre neki dan, kada su dve kompanije koje su ušle u proces spajanja – američki i japanski operateri mobilne telefonije „Sprint” i „Softbenk” – Kongres zvanično obavestile da u zajedničkoj firmi neće koristiti opremu kineskog proizvođača.
To su učinile pošto je još prošlog oktobra nadležni kongresni komitet konstatovao da „Huavej” i ZTE, takođe kineska kompanija, mogu da budu „trojanski konji”, to jest da bi u njihovu opremu mogli da budu ugrađeni neki podsistemi za špijuniranje koji donose rizik za američku nacionalnu bezbednost.
Pre toga, 2011, „Huavej” je ovde onemogućen da učestvuje na tenderu za izgradnju nacionalne mreže za uzbunjivanje i obaveštavanje.
U kongresnom izveštaju ove sumnje nisu međutim praćene konkretnim dokazima, već samo obrazloženjem o mogućoj sprezi „Huaveja” sa kineskim obaveštajnim i vojnim službama.
Demantiji menadžmenta „Huaveja” nisu bili od pomoći, kao ni navođenje činjenice da bez problema svoju opremu instalira u Velikoj Britaniji i drugim zapadnim državama. Kompanija ima 140.000 zaposlenih i posluje u 140 zemalja.
Američko podozrenje je zasnovano na nekoliko činjenica koje „Huavej” kao korporaciju čine donekle drugačijom od, primerice, „Eriksona”. Prva je da je osnivač kompanije Ren Žengfeji, pre nego što je pokrenuo ovaj biznis, do 1983. bio oficir kineske armije, kao i uverenje da je veze sa njom zadržao i posle skidanja uniforme.
Druga je da je, prema jednoj analizi američkog Brukings instituta, telekomunikaciona industrija deo kineskog vojnoindustrijskog kompleksa i kao takva deo sistema nacionalne bezbednosti.
Kao argument u prilog ovome uzima se i izveštaj korporacije „Rend” još iz 2005, koji konstatuje da kompanije koje proizvode komercijalnu tehnologiju, istraživački instituti i vojska čine „digitalni trougao” čiji je glavni cilj jačanje kineskih odbrambenih potencijala.
SAD imaju svog predstavnika u tehnologiji koju proizvodi „Huavej”: to je „Cisko”, ali glavni igrači su ipak izvan Amerike: pored „Eriksona” to su još i francuski „Alkatel” i finska „Nokija” (u partnerstvu sa „Simensom”. „Huavej” je u ovom kontekstu doneo još jednu potvrdu sposobnosti Kine da brzo uhvati tehnološki korak sa Zapadom.
Kina je nedavno pokazala da i ona ima adute u ovoj igri podizanja komercijalnih zidova, započevši kampanju protiv američkog „Epla” zbog načina na koji osvaja kinesko tržište, gde pravi promet od 20 milijardi dolara. To je dovelo do toga da se šef „Epla” Tim Kuk javno izvini Kinezima – zalogaj koji nije bilo lako progutati.
Da li će radna grupa u ovom pogledu nešto uspeti da promeni? U tom pogledu ima više skeptika nego optimista, ali napredak je već u tome što su obe strane prihvatile da problem postoji.
Inače, kineski funkcioneri rado pokazuju svoje „ajfone”, ali nema nijednog američkog koji će se pohvaliti da mu je u džepu „huavej”.
Milan Mišić
objavljeno: 16.04.2013.
