Izvor: Studnel.com, 10.Jun.2016, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak orkestriranog suđenja Draži Mihailoviću
Mihailović je uhapšen u noći između 13. i 14. marta 1946. godine, a suđenje njemu i još dvadesetčetvorici optuženih počelo je posle nepuna tri meseca, što je za zemlju razorenu ratom i bez pravog pravnog sistema bilo neverovatno. Tužilaštvo je imalo gomilu pisanih dokaza u vidu originalnih dokumenata od kojih je većina zaplenjena iz Mihailovićeve lične arhive. Optužnica je glasila: Organizvao u okupiranoj Jugoslaviji četničku organizaciju (koju je >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << nazvao Jugoslovenska vojska u otadžbini), pa je, čim je počela oslobodilačka borba naroda Jugoslavije protivu okupatora, stupio u saradnju sa nemačkim i italijanskim okupatorima i drugim slugama okupatora i svoju organizaciju upotrebio za gušenje oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije i za izvršenje bezbroj raznovrsnih ratnih zločina.
Suđenje je bilo jedan veliki medijski spektakl. Održalo se u Domu garde na Topčideru u sali koja je mogla da primi oko 1000 osoba. Pominje se podatak da je za sve vreme suđenja kroz salu prošlo tridesetak hiljada građana koji, po orkestriranim reakcijama, očigledno nisu dolazili sa ulice, već su to bili borci, rodbina žrtava i patriote koje je odabrala partija uz instrukcije o dopuštenom ponašanju. Bilo je akreditovano više od stotinu novinara, a od toga 40 stranih iz najznačajnijih svetskih novinskih kuća. Za građane je organizovan radio-prenos suđenja, a veliki zvučnici postavljani su na većim trgovima u gradovima.
Foto: www.wikipedia.org
Kako je jedina kvalifikacija sudija u to vreme bila pripadnost partiji i demokratska ubeđenja, ne čudi što je proces bio pod direktnim Titovim uticajem. Optuženima se nije dozvoljavalo da govore o određenim stvarima, sud nije prihvatao nijedan predlog odbrane, a optuženima je ukinuta žalba na presudu. Kada je odbrana kao dokaz iznela poternicu koju su Nemci raspisali za Dražom i Titom, sudsko veće je odbilo da to prihvati kao dokaz uz obrazloženje da je to najbolji dokaz o saradnji Draže sa Nemcima, koji su poternicu raspisali kao ličnu uslugu.
U svojoj završnoj reči general Mihailović je rekao:
Našao sam se u vrtlogu događaja i smutnji. Našao sam se u vrtlogu događaja i smernica. Novog sveslovenskog sveta koji se stvarao, za koju sam zajednicu i ja bio i to odavno. Našao sam se u vrtlogu smernica zapadnih demokratija uveren da će tekovine ruske revolucije biti primljene u celom svetu. Našao sam se pred konkurentskom organizacijom koju sprovodi Komunistička partija koja direktno teži svome cilju. Našao sam se pred smernicama i težnjama svoje sopstvene vlade. Bio sam okružen svim mogućim obaveštajnim službama: Intelidžens servisom, Gestapom i svim obaveštajnim službama sveta. Ostao sam vojnik ubeđen da narod treba da da reč na kraju. Ubeđen sam da sam bio na pravom putu. Pozivao sam novinare celog sveta i tražio misiju Crvene armije. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u najteže vihore. Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali vihor, svetski vihor, odneo je mene i moj rad.
Foto: www.e-novine.com
U svojoj završnoj reči tužilac je ostao pri optužnici i zatražio strogu i pravednu kaznu za optuženike. Presuda je izrečena 15. jula 1946. godine i glasila je: osuđuje Mihailović Dragoljuba Dražu na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine. Mihailović i još desetorica osuđenih na smrt streljani su dva dana kasnije, nakon što su njihove molbe za pomilovanje odbijene. Postoje informacije da se Titu žurilo jer se plašio intervencije Šarla de Gola i Amerike. Draža je najverovatnije streljan na Adi Ciganliji i sahranjen u jednoj jami i poliven krečom.
Prvi zahtev za rehabilitaciju generala Mihailovića podneo je njegov unuk Vojislav 2006. godine, jer Mihailoviću nije bilo omogućeno nepristrasno suđenje, nije imao odgovarajuću odbranu, nije video svog advokata sve do početka suđenja. General je konačno rehabilitovan prošle godine nakon višegodišnjeg postupka tokom koga je izneseno mnogo dokaza. Presuda Vrhovnog suda FNRJ proglašena je ništavnom, a Mihailović se smatra neosuđivanim.
Izvori: novosti.rs, riznicasrpska.net, blic.rs.
na danasnji dandraza mihailovicgeneralsudjenjedogadjaj
