Izvor: Blic, 10.Sep.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo lov na tartufe
SREMSKA MITROVICA - Ovih dana u šumama zapadnog Srema počeo je lov na tartufe, skupocene podzemne gljive čija skrovišta berači gljiva, koji sa psima tragačima stižu iz svih krajeva Srbije, ljubomorno kriju od javnosti.
Kako i ne bi kada se zna da kilogram kraljevskog belog tartufa, čuvenog u svetu po začinskim i afrodizijačkim svojstvima, Italijani i Francuzi plaćaju i do 5.000 evra.
- Ostavši pre nekoliko godina bez posla, potpuno sam se sa grupom poznanika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posvetio tartufarstvu. Vremenom sam odlično upoznao i kartografiju mesta u Sremu gde se mogu naći, što je naravno naša tajna, i kalendar rasta belog i crnog tartufa. Kako se radi o podzemnoj gljivi, koja raste na pet do 20 centimetara ispod površine, u nalaženju nam pomažu obučeni psi, obično jedan, a može i više, objašnjava tartufar iz Sremske Mitrovice, zahtevajući anonimnost pošto se ove gljive švercerskim vezama otkupljuju i distribuiraju na zapad.
Priče koje kruže o rasi tartufarskih pasa, kaže, obična su besmislica, jer pored lovačkih pasa, pokazalo se da su za dresuru najbolji domaći avlijaneri. Pas se najpre obučava bez tartufa, tako da mu se u početku kao mamac daje sir gorgonzola pomešan sa belim lukom, što se stavi u probušenu najlon kesu i zakopa, veli sremski tartufar, naglašavajući da je psa prilikom svakog pronalaženja tartufa potrebno pohvaliti i nagraditi.
Tartufska muva
Prilikom potrage tartufari najpre prilaze čišćenju terena ili grebenarenju, kada se specijalnim štapovima ili grabljama skida lišće i prva humusna stelja, da bi se psima olakšalo traganje. Veštim beračima, tvrdi Barać, psi nisu ni potrebni, već se orijentišu prema jednoj vrsti muve. Ta takozvana tartufarska muva polaže jaja baš na tartufima, a može se videti kako lebdi na 30 do 50 centimetara od njih.
Upravo ovih dana u Sremu kreće potraga za neuglednim podzemnim gljivama oblika krompira, koje privlače na stotine tartufara. U žiži interesovanja tragača je beli tartuf, koji po kazivanju stručnjaka, raste u našim krajevima od oktobra do januara. Manji primerci od 25 do 50 grama prodaju se na kilogram po ceni od čak 5.000 evra, koliko za njega plaćaju ekskluzivni restorani u Italiji i Francuskoj. Taj novac, međutim, dobiju samo distributeri kojih je najviše iz Beograda, Hrvatske i Slovenije, dok se beračima po kilogramu plaća nekoliko stotina evra.
Kako saznajemo od berača, tartuf zahteva posebne vremenske uslove i dosta vlage, a sada ga nakon sušnog leta ima veoma malo. Ovih dana u Sremu bere se crni koji je znatno jeftiniji, a cena kilograma je ispod 100 evra.
-U šumama Srema rastu i beli i crni tartuf. Od davnina među poznavaocima ove čudesne gljive postoji dilema koji je ukusniji i kvalitetniji - skuplji beli ili jeftiniji crni tartuf. - Francuzi tvrde da je njihov beli najbolji i najkvalitetniji, dok smo mi Sremci ubeđeni da je naš dobar poput onog pijemontskog - kaže poznati sremski gljivar Rajko Barać, koji se gljivarstvom bavi pola veka.
Bosutske i Morovićke šume, kao i Nacionalni park Fruška gora, prirodna su staništa ove skupocene gljive, a mesta Platičevo, Grabovci, Ogar, Klenak, pa sve do Surčina u Evropi, poznata su po nalazištima tartufa, o kojima berači nerado pričaju. Tartuf je gljiva koja živi u simbiozi sa belom topolom, lešnikom, hrastom ili kestenom, pa se u tim šumama može i pronaći. Članovi mikoloških društava, napominje Barać, tartufe ’’love’’ samo u edukativne svrhe, prezentujući ih na izložbama.
Rusi dresiraju medvede
U traganju za tartufima Rusi koriste obučene medvede, Italijani svinje, dok se na Sardiniji u tu svrhu koriste koze. Mada internet vrvi od trgovaca i posrednika, Barać napominje da trgovina tartufima u Srbiji još uvek legalizovana, već se na evropsko tržište ilegalno izvozi. U hotelima ekstra klase tartufi su poseban delikates, obično se služe kao začin glavnom jelu, čija cena varira od toga koja količina tartufa je dodata.
