Izvor: B92, 23.Maj.2016, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo je prvi Svetski humanitarni samit u Istanbulu
Istanbul -- Lideri svih Vlada, međunarodnih agencija, predstavnike privatnog sektora i civilnog društva okupili su se u cilju rešavanja najurgentnijih izazova današnjice.
Povodi za samitom su sukobi koji se ne okončavaju, a uzrokuju bezbrojne patnje, masovna raseljavanja, i političke i ekonomske nemire; velika kršenja međunarodnog humanitarnog prava; neizmernu glad i neuhranjenost kod dece; sve ozbiljnije i učestale prirodne nepogode koje su povezane sa klimatskim promenama; >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i sve veća neravnopravnost koja ostavlja na milione daleko od razvojnog napretka.
Humanitarna pomoć je potrebna za više od 130 miliona ljudi, a taj broj neprestano raste. Preko 40 miliona ljudi je raseljeno unutar njihovih zemalja usled sukoba i nasilja, a ostalih 20 miliona ljudi je izbeglo u druge zemlje. Samo je tokom 2015. godine, oko 19 miliona ljudi bilo raseljeno usled posledica prirodnih nepogoda u ukupno 113 zemalja.
“Ujedinjenim nacijama i našim humanitarnim partnerima je potrebno skoro 21 milijarda američkih dolara kako bi pružili pomoć za 91 milion ljudi u 40 zemalja. Ipak, skoro na polovini godine, i dalje nam nedostaje 17 milijardi američkih dolara od potrebnih 21 milijarde dolara, što umanjuje našu sposobnost da pomognemo ljudima koji su u velikom broju slučajeva ostali bez ičega”, rekao je podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Stiven Obrajan.
Kada je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki-Mun zahtevao održavanje prvog Svetskog humanitarnog samita pre četiri godine, prepoznao je da status quo ne sme da se nastavi. Vreme za ovakav skup nije nikada bilo akutnije. Svetski lideri moraju da se suoče sa činjenicom da se realnost humanitarnih potreba izmiče kontroli.
“Sada imamo jedinstvenu priliku da pokrenemo ambicioznu agendu kojom ćemo umanjiti, i što je najvažnije sprečiti patnju najugroženijih ljudi na svetu. Kako bismo u tome uspeli, generalni sekretar u svojoj „Agendi za humanost“ poziva sve da se obavežu i deluju u pravcu velikih promena”, rekao je Obrajn.
Da bi se promenili životi miliona ljudi, potrebno je preusmeravanje međunarodne pažnje na sprečavanje i rešavanje sukoba. To će od svetskih lidera iziskivati da značajno povećaju investicije koje će podržati stabilnost i dati primat proaktivnoj preventivnoj diplomatiji.
Lideri, takođe, moraju da reše kršenja humanitarnog prava – prava koje obavezuje sve zemlje članice i ne-državne oružane grupe.
U današnjim sukobima se međunarodno humanitarno pravo krši i ostaje nekažnjeno: civili se ubijaju u njihovim kućama i u bolničkim krevetima ili su pod opsadom usled koje izgladne, a humanitarni i zdravstveni radnici koji pokušavaju da im pomognu često postaju žrtve protivzakonitih, i fatalnih napada.
Samit mora da ukaže na obaveze lidera na koje su se oni obavezali Agendom održivog razvoja do 2030. godine, da nikoga ne ostave za sobom, a da se prvo usredsrede na one u najlošijem položaju. Treba da se odazovemo na pozive ljudi pogođenih sukobom: oni ne žele samo da prežive već i da budu zaštićeni; oni žele priliku da se nadaju i da napreduju. Mi treba da jednom i za sva vremena nađemo bolje načine da smanjimo potrebu i izgradimo otporniji svet. dodao je Obrajn u svom govoru.
“Svi treba da se obavežemo da usvojimo nove načine rada kroz stvaranje inkluzivnog partnerstva sa vladama, civilnim društvom, humanitarnim i razvojnim akterima”, dodao je Obrajn u svom govoru.
Ni jedna od ovih promena neće biti moguća ukoliko se ne iznađe pametniji načini finansiranja i mobilisanja resursa kojima će se umanjiti patnja i smanjiti ranjivost i rešiti rizik.
Na Samitu će biti pokrenuto na desetine inicijativa:
“Pozvaćemo lidere da se obavežu da prepolove broj interno raseljenih ljudi sa 40 miliona ljudi u 2016. godini na 20 miliona do 2030. godine. Pozvaćemo lidere da podrže novo „Globalno partnerstvo za odgovor na prirodne katastrofe“, kojim se postiže minimalni nivo pripremljenosti za prirodne nepogode u 20 zemalja do 2020. godine”, rekao je podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja.
Takođe će se pokrenuti novo partnerstvo o globalnim zdravstvenim vanrednim situacijama i urbanim krizama.
Tokom nekoliko proteklih decenija, humanitarni radnici su unapredili svaki aspekt humanitarnog odgovara: bolje analize; bolja saradnja; više lokalnih i nacionalnih kapaciteta; i viši operativni standardi.
“Kao deo ovog jasnog mehanizma, pitaćemo lidere širom humanitarnog spektra da se pridruže „Velikoj pogodbi“ između donatora i agencija kroz preusmeravanje jedne milijarde američkih dolara i efikasnije očuvanje glavnih humanitarnih aktivnosti tokom narednih pet godina. Kroz pridruživanje ovoj pogodbi, agencije za pružanje pomoći pristaju da unaprede efikasnost i odgovornost za trošenje našeg novca”, objasnio je Obajn.
Ove promene neće uvek biti prijatne. One sobom nose neslaganje i kompromis.
“Ovaj samit predstavlja istorijsku, inovativnu mogućnost i naša je moralna obaveza kao lidera da preduzmemo aktivnosti, jer je cena ne preduzimanja aktivnost previše visoka” zaključio je Obajn.
