Izvor: B92, 20.Sep.2022, 19:04
Počelo je: Domino efekat
Kineski predsednik Si Đinping imao je itekako veliki razlog da napusti sigurnost Pekinga i prvi put nakon izbijanja pandemije koronavirusa napusti Kinu.
Nakon dve i po godine, Si je odleteo u Samarkand u Uzbekistanu na sastanak čelnika država članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) s ciljem da lično učvrsti dominantnu poziciju Kine unutar organizacije koja za sada obuhvata tek devet članica, ali koja ima ogroman potencijal za rast.
Ove godine punopravni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << član postao je Iran, a države članice su službeno pozvale Bjelorusiju da im se pridruži. Želju za pristupanjem objavile su Armenija i Azerbajdžan, ali za sada su stavljene na čekanje.
Za daleko najveće iznenađenje pobrinuo se turski predsednik Redžep Erdogan koji je zadnji dan sastanka objavio da će se Turska kandidovati za punopravnog člana.
Iako se nadao da će mu upravo samit Šangajske organizacije za saradnju poslužiti da pokaže kako Rusija nije izolovana i da još uvek ima pouzdane prijatelje, Vladimir Putin je ipak najveći gubitnik samita.
Pritisnut sve težim zapadnim ekonomskim sankcijama te činjenicom da ruskoj vojsci u Ukrajini ne ide ni približno kako se nadao, Putin se našao u krajnje nezavidnoj poziciji da gleda kako Si Đinping preuzima dominantnu poziciju te kako svi ostali državni lideri to prihvataju.
Baku je već zaključio da je došlo vreme da dovrši ono što nije uspeo pre dve godine - potpuno oslobođenje Nagorno Karabaha od Jermenije.
Prije dve godine pobedu azerbajdžanske vojske spriječio je Putin koji je nametnuo prekid paljbe i poslao ruske mirotvorce da nadgledaju primirje.
Azerbajdžanski predsednik Ilham Alijev na to je morao da pristane jer je Putin zapretio intervencijom ruske vojske. Ali, sada ta ista vojska krvari u Ukrajini i nema snage da se mešati u lokalne razmirice. Na vapaje Jerevana da spreči azerbajdžanske napade Moskva je odgovorila tek pozivom dvema stranama da obustave neprijateljstvo.
Novonastali odnos snaga već su iskoristile SAD koje su poslale Nanci Pelosi da podrži Jermeniju.
To je vrlo loše primljeno u Bakuu, ali Alijev je sudbinu Azerbajdžana skoro isključivo vezao uz Tursku. A kako Erdogan sve više solira i udaljava se od politike NATO saveza, Vašington očigledno nije smatrao da ima obvezu da se konsultuje sa Ankarom. Kako bi sve bilo potpuno jasno, Pelosi je još dodala da „SAD sluša Jermeniju o njenim odbrambenim potrebama te da Vašington želi da pomogne i podrži Jermeniju u sklopu globalne borbe između demokratija i autokratija”. To se odnosilo na Azerbajdžan, ali i na Rusiju.
Za razliku od krize u Nagorno Karabahu gde je priliku iskoristio Vašington, Peking je bio puno odlučniji u diplomatskom delovanju u obustavi sukoba između Kirgizije i Tadžikistana. Nije ni čudno jer se obe države graniče s Kinom. Rusija ima vojne baze u obe države i donedavno je suvereno nadzirala taj prostor.
U Tadžikistanu je početkom ove godine bilo oko sedam hiljada ruskih vojnika, ponajviše smeštenih u 201. bazi u Dušanbeu. Međutim, od početka rata u Ukrajini iz nje je već otišlo više od 2.100 vojnika. S obzirom na tok ukrajinskog rata, samo je pitanje kad će ih otići još.
U Kirgiziji je bilo oko 500 ruskih vojnika, ali nije poznato koliko ih je izmešteno.
Još jedno područje gde će Kina pokušati popuniti praznine zbog sve veće ruske vojno-političke slabosti je Bliski istok. Mnogo je vlastodržaca tamo svoj opstanak vezala uz Putinom režim. Pre svega Bašar al-Asad koji vlada Sirijom isključivo zbog ruske vojne pomoći. Ako i kad ona nestane, Damask će se najverojatnije okrenuti Teheranu, što će dodatno uznemiriti Izrael.
Istovremeno, iransko punopravno članstvo u Šangajskoj organizaciji za saradnju uznemirilo je mnoge države Persijskog zaliva. Pre svega Saudijsku Arabiju. Procenivši da dolaskom novog američkog predsednika Vašington nije pouzdan partner, Saudijska Arabija je počela tražiti nove saveznike.
Uz Peking, novi saveznik je postala Moskva. Pritom je Rijad očekivao da će moći da utiče na odnos između Rusije i Irana, a Moskva je pre svega htela s Rijadom da uspostavi nadzor nad cenama nafte. Pored toga približavanjem Rusiji i Kini, Saudijska Arabija je htela da pokaže da ima i druge opcije uz Sjedinjene Države.
Novo savezništvo Moskve i Teherana silno brine Rijad, koji mora Moskvu zameniti novim saveznikom. Stoga ne čudi da se već duže vreme nagađa kad će kineski predsednik Si Đinping posetiti Saudijsku Arabiju.
Očekuje se da će nakon posete Sii Đinpinga Rijadu Kina krenuti u diplomatsku ofanzivu prema drugim državama Persijskog zaliva, ali i prema Egiptu. Još jednoj državi koja je decenijama svoju sigurnost vezala uz SSSR, da bi se potom okrenula SAD-u, a da bi sada ponovo ojačala veze s Rusijom.
S druge strane, Kinezi su svesni da će dugoročna politika Zapada dovesti do smanjenja trgovine. Već i nemačka privredna komora zahteva od svojih članica da smanje zavisnost od Kine.
Pekingu je jasno da će se stvari menjati. I to ne u njihovu korist.
I tu se opet vraća na početak, na Šangajsku organizaciju za saradnju, u kojoj po dugoročnim planovima Pekinga Rusija služi tek za osiguravanje jeftinih energenata i sirovina, a Kina osigurava sve ostalo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
