Izvor: Blic, 17.Sep.2014, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počela velika Blicova akcija "Generacija 23": Danas "San i sjećanje " Miljenka Jergovića

Aleš Šteger, Igor Marojević, Srđan Tešin, Ksenija Popović, Aleksandar Gatalica, Muharem Bazdulj, Svetislav Basara, Ante Tomić, Vladimir Kecmanović uzbudljivo su dočarali pokoji detalj iz pripovesti "Generacija 23" koje ćemo od sutra pa do 20. oktobra čitati na stranicama „Blica”.

Od raspada Jugoslavije protekle su 23 godine a šta su donele, odnele, značile... pisali su u svojim pričama poznati pisci sa prostora bivše nam zemlje i o njima

Aleš Šteger >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

(Ptuj, 1973), poezija „Šahovnice”, „Knjiga reči“, putopisni roman: „Včasih je januar sredi poletja“ (1999)

Srđan Tešin

(Mokrin, 1971) književnik je i novinar. Romani „Kroz pustinju i prašinu”, „Kuvarove kletve i druge gadosti”, pripovetke „Sjajan naslov za pantomimu”, drama „Pohovani mozak”…

Svetislav Basara

(Bajina Bašta, 1953), književnik i kolumnista. Romani „Fama o biciklistima”, „Uspon i pad parkinsonove bolesti”, „Majn kamf”…

Igor Marojević

(Vrbas, 1968) književniik. Romani „Žega”, „Šnit”, priče „Tragači”…

Ksenija Popović

(Podgorica, 1977) prva žena romanopisac u Crnoj Gori, autorka romana „Dječak iz vode“ i „Uspavanka za Vuka Ničijeg“.

Muharem Bazdulj

(Travnik, 1977) novinar, prevodilac i književnik, rođen u Travniku. Roman „Koncert”, zbirka kolumni „Filigranski pločnici”, priče „Čarolija”

Vladimir Kecmanović

(Sarajevo, 1972) scenarista, kolumnista, romanopisac Roman „Top je bio vreo”, „Sadržaj šupljine”, „Poslednja šansa”.

Ante Tomić

(Split, 1970) književnik i novinar; Romani „Što je muškarac bez brkova”, „Čudo u Poskokovoj Dragi”...

Aleksandar Gatalica

(Beograd, 1964) pisac, prevodilac, novinar. Romani: „Kraj”, „Veliki rat”, ciklus pripovedaka „Beograd za strance”...

Miljenko Jergović

(Sarajevo, 1966) bosanskohercegovački i hrvatski novinar i književnik. Dela su mu „Mama Leona”, „Srđa pjeva u sumrak na Duhove”, „Psi na jezeru”…

Ljubica Arsić

(Beograd, 1955) književnica, antologičar i prof. srpskog jezika. Romani „Ikona”, „Mango”, priče „Maco, da l‘ me voliš”, „Tigrastija od tigra”

Balša Brković

(Titograd, 1966), poezija „Konji jedu breskve”, „Filip boje srebra”, roman „Paranoja u Podgorici“

govorili na jučerašnjem skupu u prostoru „Ringiera”.

Svi su se rodili u Jugoslaviji. Danas su pisci pet različitih zemalja. I dalje se svi razumeju, a pišu različito, pretapajući ružno i lepo u sećanjima na negdašnju nam domovinu i ono što nam ona više (ne)znači.

U priči „Bunker” Tešin preispituje autentičnu činjenicu; postati vojnik JNA ni manje ni više nego ‘91, da bi se 23 godine kasnije, kako je rekao, čulo pitanje: „Može li nestati takva vojska i takva zemlja?”

Aleš Šteger napisao je antologijsku priču „Drvo“ o hrastu koji u svoj god prima i od progonitelja potpuno sklanja Jugoslava, ne zato što nije bio zločinac, već zato što se sažalio nad njim i hteo ga je samo za sebe.

Govoreći o svojoj priči, potresnoj pripovesti u kojoj se strahote istorije prelamaju kroz porodicu i eskaliraju u odnosu otac - sin, Ksenija Popović je dodala:

„U svojim pričama, između ostalog, pisala sam o tri Crne Gore među kojima je i ona koju nažalost obeležavaju rijalitiji, turbo folk i slične ozbiljne i velike pošasti.”

Rat u kome se Jugoslavija raspala, barem u Srbiji zapravo nema ime. Zovemo ga „ratovi na ovim prostorima”, „ratovi devedesetih”, „ratovi koje nismo vodili”...

S obzirom na to da je rezultat raspad zemlje, ekonomije, vrednosnog sistema, mogao bi biti „rat za raspad”, ali je to nelogičan naziva, a upitani kako bi se taj rat mogao zvati, pisci su kazali:

„Seljački rat, jer je pobedila seljačija u najgorem smislu te reči. Ne mislim na seljake u izvornom smislu, oni su dostojni poštovanja”, kazao je Svetislav Basara.

Po rečima Igora Marojevića, to je „novi balkanski rat jer se odvijao na Balkanu i u svakom smislu imao balkanski karakter”.

Vladimir Kecmanović je naveo da je to „građanski rat ili građanski ratovi”, Aleš Šteger da je, kao si svi „glup, besmislen rat”, nekoliko njih se složilo da bi se mogao zvati „jugoslovenski”

Neki su smatrali da bi se mogao zvati „jugoslovenski”.

Pričali su pisci nadahnuto i uzbudljivo i o tome šta danas (ne)znači zemlja koje nema, svojim literarnim viđenjima, iskustvima...

Jednoglasno su uz niz pohvala govorili o projektu „Generacija 23” iza koga stoji tandem Svetomir Marjanović - Aleksandar Gatalica, a koji obuhvata po tri priče sem gorepomenutih pisaca i pripovesti Miljenka Jergovića, Ljubice Arsić i Balše Brkovića.

O tome šta danas (ne)znači Jugoslavija i zvanično i nezvanično mogu se čuti različita gledišta od toga da je bila „tamnica naroda” do toga da je bila daleko uređenija zemlja od bilo koje koja je potom nastala, i država u kojoj je, ako ništa drugo, a ono bilo manje socijalne nepravde.

Može se čuti i da se Jugoslavija raspala u krvavom ratu da bi sutra naša deca radila za velike gazde i male plate.

„O Jugoslaviji se više ne može govoriti kao o nečemu što postoji, dakle i ne treba da postoji”, kazao je Igor Marojević, i dodao, „više me interesuje budućnost, da se napravi recimo paritet cena knjiga i da svi imamo više publike, umesto što izdavači prave razlike.

Te stvari bi trebalo rešavati, a u politici je uvek korisno ne rešiti problem, već ga čuvati otvorenog”.

Svetislav Basara je, kaže, najveći deo života proveo u Jugoslaviji ali mu ona ne znači ništa „jer je nema”. Dodaje potom: „Država je aparat koji reguliše saobraćaj, sprečava pljačke... nije to stvar kojom treba da se oduševljavamo, ali jugoslovenski narodi imaju idolatrijski odnos prema državi, odnosno državama”.

Po rečima Ksenije Popović, „rat koji je dokrajčio Jugoslaviju predstavlja našu kolektivnu sramotu, svih šest država koje su nastale posle ratova i treba da ih se stide. A kulturni prostor treba ujediniti, jer negdašnja je kulturna scena, ona koja je objedinjavala YU prostor, bila mnogo bolja”.

Nastavak na Blic...