Izvor: Southeast European Times, 23.Feb.2012, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počela debata o popisu stanovništva u BiH 2013. godine

BiH planira da održi novi popis stanovništva 2013. godine -- 22 godine nakon poslednjeg. Etničke zajednice u toj zemlji prepiru se oko detalja.

23/02/2012

Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 23.2.2012.

Poslednji popis u Bosni sproveden je 1991. godine, neposredno pre sukoba 1992-1995. U to vreme je broj stanovnika iznosio 4,4 miliona, od čega 43 odsto bosanskih Muslimana (Bošnjaka), 31 odsto bosanskih Srba i 17 odsto bosanskih Hrvata >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << -- od kojih su mnogi živeli u mešovitim zajednicama.

Od tada se dosta toga promenilo.

Skoro polovina stanovništva raseljena je tokom sukoba. Mnogi od njih potražili su sigurnost u inostranstvu, ali je većina interno raseljena.

Danas ne postoje precizni statistički podaci o stanovništvu.

Posle pet godina političkih pregovora bez rezultata, vladajuće stranke Bosne i Hercegovine dogovorile su se ranije ovog meseca da sprovedu državni popis, zakazan za april 2013. godine.

Analitičari navode da je prilično predvidljivo da će popis pokazati da građani zemlje žive u etničkim enklavama, sa izuzetkom većih urbanih područja.

„Rat je otvorio put etnički čistim sredinama, ali godinama posle rata političari su ohrabrivali dalje premeštanje etničkih manjina u oblasti pod kontrolom njihovih etničkih grupa“, izjavio je za SETimes Mirhuniša Zukić, predsednik nevladine organizacije Bosanska unija za održivi povratak.

Preciznije, većinu stanovnika u entitetu Republika Srpska čine bosanski Srbi, zajedno sa, kako se procenjuje, oko 4 odsto Bošnjaka i bosanskih Hrvata, od kojih većina živi u ruralnim područjima.

U drugom entitetu, Federaciji BiH (FBiH), situacija je obrnuta. Tu dominiraju Bošnjaci i bosanski Hrvati. Pored toga, očekuje se da će popis pokazati jasnu etničku liniju između Bošnjaka i bosanskih Hrvata unutar FBiH.

Dok su druge države zapadnog Balkana održale popise 2011. godine, BiH to nije uradila, jer je godinama bezuspešno raspravljala o toj ideji.

Bošnjaci su bili protiv toga da bilo ko iznosi svoje etničko poreklo, veru i jezik, tvrdeći da bi se time dao kredibilitet pokušajima etničkog čišćenja u zemlji.

Zvaničnici Republike Srpske prigovaraju zbog popisa, jer se zakonima osigurava da podela vlasti među etničkim grupama i dalje bude zasnovana na broju stanovnika iz popisa 1991. godine.

Prema sporazumu postignutom u decembru, etnička pripadnost, jezik i vera biće neobavezna polja na popisu, ali podela vlasti je i dalje uzrok kontroverze.

Na zahtev bosanskih Srba, zvaničnici su pristali da obrišu Član 48 zakona, kojim su etničke kvote iz 1991. godine predviđene kao osnova za javne funkcije.

Zakonom je sada predviđeno da podela vlasti bude zasnovana na rezultatima novog popisa, ali tek nakon okončanja procesa povratka izbeglica. Zukić kaže da će taj proces trajati godinama, jer postoji 60.000 ljudi koji čekaju da se vrate i još puno onih koji ne žele da se vrate.

Posle brisanja Člana 48, bošnjačka Stranka demokratske akcije (SDA) -- članica vladajuće koalicije -- napadnuta je od strane opozicionih stranaka i intelektualne elite, koji vide to kao izdaju etničkih interesa.

„Inicirali smo kompromis kojim je okončan zastoj i omogućili popis“, rekao je za SETimes portparol SDA Erdal Selmanović. „Nismo izneverili bilo čiji etnički interes. Ravnopravna etnička zastupljenost, na osnovu popisa iz 1991. godine, zagarantovana je entitetskim i državnim ustavom.“

Međutim, ako ustav garantuje prava koja popis ne može da nadjača, mnogi bi mogli da pitaju čemu onda sav taj metež poslednjih pet godina. Odgovor leži u činjenici da je popis ostao popularno sredstvo za sticanje političkih poena.

I zaista, Selmanović potvrđuje da je poslednjih pet godina bilo bespotrebno i da je zakon kojim se utire put održavanju popisa mogao da bude sproveden odavno.

Krivicu snose bošnjačke stranke koje su sada u opoziciji, kaže on, mada priznaje da su i neki iz njegove stranke učestvovali u opstrukciji.

Stranka koju Selmanović optužuje, Stranka Bosne I Hercegovine, (SBiH) -- nekada koalicioni partner SDA, a sada u opoziciji -- potvrdila je da se njeni članovi i dalje protive sprovođenju popisa po trenutnim zakonima.

„Zemlji je svakako potrebno održavanje novog popisa, ali nikada nećemo potpisati postojeći zakon“, kaže za SETimes Beriz Belkić, predsednik političkog saveta SBiH.

On je naglasio da su platformu dve stranke o odbacivanju predloga zakona o popisu „dogovorili visoki zvaničnici stranaka“.

„Apsurdno je sakrivati se sada iza ustava, koji je postojao u vreme sporazuma“, rekao je Belkić.

Nastavak na Southeast European Times...