Izvor: Studio B, 13.Dec.2015, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela centralna diskusija o budućem Građanskom zakoniku
Centralna javna diskusija o Nacrtu građanskog zakonika u kojoj učestuje više stotina eminentnih pravnih stručnjaka počela je na Kopaoniku u okviru 28. susreta Kopaoničke škole prirodnog prava.
Skup, koji će trajati do 17. decembra, otvorio je ministar pravde Nikola Selaković.
Pored ove, Kopaonička škola će se baviti i time koliko slobodu ličnosti ugrožava i sputava sve šira mreža pravnih propisa, a diskutovaće se i o Zakonu o zaštiti prava na suđenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << u razumnom roku, čija primena počinje 1. januara.
Javna rasprava o Nacrtu GZ počela je u julu ove godine i planirana je da traje godinu dana, tokom kojih će Komisija za izradu Nacrta GZ razmatrati sugestije stručne javnosti, obavljati redakciju teksta i pripremati konačan tekst budućeg zakonika.
Nacrt GZ sadrži odredbe sa kojima će svi posebni zakoni koji će detaljnije razrađivati određenu materiju, morati da budu u saglasnosti.
Uređen je sa 2.800 članova i 480 alternativnih predloga koja će biti definisana nakon rasprave stručne javnosti.
Odredbama GZ biće uređena oblast porodičnih odnosa, naslednog prava, svi oblici svojine i njene zaštite, zatim obligacioni odnosi odnosno 53 različita ugovora i naknada štete i u okviru nje objektivna odgovornost.
Alternativni predlozi odredbi budućeg zakonika dati su kako bi ispitala spremnost društva i prava da prihvati novine, dok diskusija treba da pokaže opravdanost agrumenata za ili protiv određenih rešenja.
Kada su u pitanju predlozi koji su najviše uzburkali srpsku javnost, kao što je pravo na eutanaziju, ono je u Nacrtu predviđeno kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom".
Takođe, zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće osnov za krivicnu odgovornost.
Nacrt kao alternativu, predviđa potpuno brisanje tog člana.
Komisija za izradu Nacrta GZ smatra da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz razlicitih oblasti i profesionalnih delatnosti.
Takođe, eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku, napominje Komisija.
Drugo pitanje koje se čuje u javnosti je da li će GZ dozvoliti gej brakove.
Pisci Nacrta, predviđaju da je "brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu.
Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama".
Kao alternativa dato je da se druga rečenica iz ovog člana briše.
Istopolne zajednice biće diskutovane tokom javne rasprave i prava i obaveze njihovih članova mogu se urediti i posebnim zakonom, smatraju pisci Nacrta GZ.
Kada je u pitanju dilema da li će roditelji smeti da ubuduće tuku svoju decu, Nacrt GZ se rukovodio međunarodnim konvencijama koje ističu "najbolji interes deteta".
Tako se u Nacrtu GZ kaže da: "roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vredaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica".
Sledeći član Nacrta koji se zove "Zabrana fizickog kažnjavanja deteta" glasi "roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja od strane drugih lica".
Prema stavu pisaca Nacrta GZ, sud je taj koji će procenjivati da li je u konkretnom slučaju bilo zlostavljanja deteta ili ne, a najbolji interes je da se dete podiže sa roditeljskom ljubavlju i pažnjom.
Javnoj raspravi biće ostavljeno i pitanje surogat materinstva, odnosno rađanje za drugog.
Kada je u pitanju nasledno pravo, pored postojećih osnova za nasleđivanje - zakonsko i testamentalno, Nacrt predviđa uvođenje novine a to je - ugovor o nasleđivanju, koji će moći da zaključe samo supružnici u korist dece.
Kada su u pitanju stvarno pravni odnosi koji se bave pitanjem svojine, državine, službenosti i sredstava obezbeđenja - hipoteke i možda zaloge, ideja članova Komisije je da se pravo svojine garantuje kao "univerzalno pravo".
To znači da vlasnik ima ista ovlašćenja na stvari bez obzira da li je u pitanju državna ili privatna svojina.
Isto važi i kada je u pitanju zaštita te svojine ukoliko dođe do uzurpiranja stvari u vlasništvu.
Tokom rasprave diskutovaće se rešenja koja se tiču hipoteke i strože forme za namirenja duga, odnosno prodaje nepokretnosti a u cilju bolje zaštite dužnika.
Razmatraće se i pitanje građena na tuđem zemljištvu, pravo na građenje ili, kako to predlažu članovi Komisije, "neimarsko pravo", zatim uređenje ručne zaloge kao stvarnog, a ne obligacionog prava i niz drugih pitanja kao što je etažna svojina.
Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema građanski zakonik, iako je bila 4. država u Evropi koja ga je usvojila1844. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija.
Taj zakonik je bio na snazi 102 godine do 1946. kada je ukinut odlukom FNRJ.
U susret novom zakoniku - Da li ste za eutanaziju?
Izvor: Mondo, 13.Dec.2015
Na Kopaoniku je danas počela centralna diskusija o budućem Građanskom zakoniku, koji bi trabalo da uvede brojne novine u naš pravi sistem, a jedno od njih je i pravo na eutanaziju...Foto: iStock/Getty Images..Javna rasprava o Nacrtu Građanskog zakonika počela je u julu ove godine i planirano je...
