Izvor: RTS, 25.Okt.2009, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počast srpskim žrtvama
Prvi put od 1945. godine grupa studenata i srednjoškolaca iz Srbije, u organizaciji Vlade Srbije posetila je nacistički logor u Mauthauzenu gde su odali počast srpskim i svim ostalim žrtvama fašizma.
Kapija logora Mauthauzen, posle više od 60 godina, otvorena je studenatima i srednjoškolcima iz Srbije. U tom logoru stradalo je najmanje 100 hiljada ljudi, a bilo je zarobljeno oko sedam hiljada Srba. Više od polovine njih tu i počiva.
Logoraš s brojem 3836157 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imao je sreću da doživi oslobođenje. Ljubomir Zečević proveo je dve godine u Mauthauzenu.
"Za nas je jako važno da što više mladih ljudi sazna pravu istinu o nacizmu i koncentracionih logora što se širom Evrope javljaju grupe i pojedinci koji imaju ambiciju da na izvestan način izmene, odnosno ožive i rehabilituju nacizam", kaže Zečević.
Studenti i učenici iz Srbije dele isti utisak. Knjige iz kojih su do sada učili ne pokazuju duh vremena, sramotu i strah koji su logoraši svakodnevno doživljavali u Mauthauzenu ili Jasenovcu.
"Kad čitate to iz knjiga možete sve da uzmete zdravo za gotovo a ovako vidite koliko je bilo strašno", kaže Stefan Šaranović učenik gimanzije.
Student Vojne akademije Nenad Nikolić kaže da će ovo biti iskustvo koje će pomoći da mi kao vojska takve greške ne ponovimo i da se suočimo s našom istorijom koja nije nimalo laka.
Kroz studijska putovanja koje organizuje Vlada Srbije, ove godine 350 mladih ljudi imaće priliku da poseti mesta stradanja i oda počast žrtvama.
Neka od tih mesta su groblje u Beču na kom su sahranjeni Jugosloveni poginuli u Drugom svetskom ratu i najveće srpko vojničko groblje iz Prvog svetskog rata, van granica Srbije.
Na tom groblju u Mauthauzenu počiva oko 20 hiljada srpskih vojnika.
"Glavni cilj ovog putovanja jeste edukacija, drugi osnovni cilj jeste senzibilizacija, u smislu da izgradimo jednu kulturu sećanja, probudimo empatiju prema svim nevino nestradalim u Drugom svetskom ratu, da se takve tragedije ne zaborave i da stvorimo jedan odbrambeni mehanizam prema tim mračnim ideologijama", kaže Dejan Ristić iz Ministarstva rada i socijalne politike.
Mladim ljudima iz Srbije posebno je interesantan logor Jasenovac jer na tom mestu, sada, nije moguće utvrditi tačan broj ubijenih.
Poslednja postavka tog muzeja među žrtve ubraja samo one čiji su podaci poznati. Taj logor, u kom su uglavnom bili Srbi, poznat je po tome što su u njemu logoraši ubijani na najrazličitije načine, uglavnom bez ispaljenog metka.
