Izvor: Blic, 20.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna protiv haosa u visokom školstvu
Pobuna protiv haosa u visokom školstvu
Predstavnici državnih univerziteta odbili su da glasaju o davanju saglasnosti za osnivanje privatnih fakulteta i iz protesta napustili poslednju sednicu Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja zato što je to, kako kažu, jedini vid protesta koji im je preostao. Tako je 17 zahteva za otvaranje privatnih fakulteta ostalo bez odgovora iako su mnogi od njih već upisali studente.
Predstavnici privatnih univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brojčano polako nadjačavaju državne u Savetu univerziteta, a predstavnici Vlade, kojih ima 10 u Savetu, većinom ne dolaze na sednice, saznaje 'Blic'. Zato su 'državni' rektori pribegli opstrukciji.
- Broj privatnih fakulteta na ovaj način nekontrolisano se povećava. Glasanje za elaborate ničemu ne vodi, jer nas predstavnici privatnih univerziteta uvek nadglasaju, bez obzira na to da li elaborati o kojima se raspravlja imaju sve potrebne elemente. Zato nam je bojkotovanje ostao kao jedini vid protesta protiv ovoga što se dešava - kaže za 'Blic' jedan od predstavnika državnih univerziteta koji je napustio četrnaestu sednicu Saveta.
Inače, Republički savet čine rektori i prorektori svih državnih i privatnih univerziteta sa licencom za rad, kao i 10 članova koje postavlja Vlada Srbije.
'Blic' je došao do spiska od 17 fakulteta čiji su elaborati prošli akreditacionu komisiju Republičkog saveta i o kojima je trebalo da se raspravlja na poslednjoj sednici Saveta. Među osnivačima i to čak tri fakulteta navedeno je i ime Đorđa Tešića o kome je 'Blic' već pisao. Komisija Ekonomskog fakulteta u Beogradu utvrdila je da je njegov sin A. Tešić na sumnjiv način polagao pojedine ispite. Za pomoć u tome bio je osumnjičen tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta Žarko Ristić koji je, kako nezvanično saznajemo, suosnivač ova tri fakulteta. U vezu sa osnivačima ovih fakulteta, saznaje 'Blic', dovodi se i Slobodan Komazec, javnosti poznatiji kao bivši direktor Više poslovne škole iz Beograda, o kome su mediji dosta pisali i dovodili ga u vezu sa raznim malverzacijama i protivzakonitim odlukama kojima je opstruirao rad škole.
Među sedamnaest fakulteta o čijim je elaboratima trebalo da se glasa na poslednjoj sednici Republičkog saveta našle su se i privatne firme 'Interspeed Trade' d.o.o. koja hoće da osnuje Kriminološki fakultet u Beogradu, zatim Preduzeće za finansijske ekspertize i izdavačku delatnost 'Fineks' i prof. dr Dragoslav Slović koji osnivaju Fakultet za računovodstvo i berzansko poslovanje, kao i Beogradska akademija računarskih nauka koju osniva firma 'Link group' d.o.o.
Zahvaljujući čitaocima, saznali smo da 'Link group' već ima takozvani Beogradski koledž računarskih nauka BCCS u Zemunu. Školovanje na ovom koledžu, koji po svemu sudeći treba da preraste u Akademiju, traje dve godine. Koledž pruža mogućnost jednogodišnjeg i dvogodišnjeg doškolovanja, u vidu studija na daljinu, na fakultetima u Americi. Posle prve dve godine studiranja (od kojih svaka košta po 1.500 evra) koledž izdaje svoju diplomu, a nakon još godinu dana školovanja, na američkom univerzitetu Akamai, dobijate takozvanu bečler diplomu - po Bolonjskoj deklaraciji. Kakvu dozvolu za rad ovaj koledž ima, nismo uspeli da saznamo, ali jedno je sigurno - šta god da na flajerima koji kruže Zemunom piše, ovo nije fakultet.
Inače, da bi mogli uopšte da počnu da primaju prijave potencijalnih studenata, organizuju prijemne i počnu sa nastavom, fakulteti moraju da dobiju pozitivno mišljenje Akreditacione komisije Republičkog saveta, moraju da prođu Republički savet, kao i Upravni nadzor Ministarstva prosvete.
U Ministarstvu prosvete juče niko nije bio raspoložen da nam odgovori na pitanja ko će i kako da spreči fakultete koji nemaju licence da počnu sa radom, uzimaju novac od školarina i dele nevažeće diplome. Samo nam je ponovljeno da Ministarstvo nema mehanizam niti da to spreči. Jovana Subotić
