Izvor: Southeast European Times, 29.Apr.2013, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poboljšanje nadzora balkanskog bezbednosnog sektora

Zemlje u regionu napreduju na polju bezbednosnog nadzora, ali treba učiniti još dosta toga, kažu analitičari.

29/04/2013

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 29.4.2013.

Nezavisne državne nadzorne institucije doprinele su efikasnosti i transparentnosti vojske, policije i bezbednosnih agencija širom Balkana, ali analitičari kažu da institucije i dalje moraju da budu oprezne u svojim nastojanjima da depolitizuju bezbednosni sektor.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
Hrvatska je uspostavila funkciju ombudsmana 1992. godine, a tokom procesa pridruživanja EU i NATO-u posebno je unapredila nadzor nad bezbednosnim sektorom i relevantne reforme.

„Uspostavljanjem parlamentarne komisije za nadzor obaveštajnog rada, civilni nadzor obaveštajnog rada se poboljšao jer su članovi odbora eksperti, a ne samo politički postavljenici“, rekao je istraživač na zagrebačkom Institutu za međunarodne odnose Sandro Knezović u izjavi za SETimes.

Knezović dodaje da su akcioni plan za članstvo Hrvatske i program Partnerstvo za mir -- delovi procesa pridruživanja NATO-u -- znatno smanjili stigmu bezbednosnog sektora u postkonfliktnom periodu, a proces pridruživanja EU depolitizovao je sektor.

Slično tome, Bosna i Hercegovina (BiH) uspostavila je ombudsmana kao prvu nezavisnu državnu instituciju za nadzor 1996. godine. Zemlja takođe ima parlamentarnog vojnog komesara, što je funkcija nastala 2009. godine.

„To telo uspostavio je parlament BiH, a njegova dužnost je da štiti ljudska prava vojnog osoblja. Ono je jedna od uspešnih priča, a dobilo je visoke ocene vojnika, društva u celini i međunarodne zajednice“, rekao je za SETimesistraživač sarajevskog Centra za bezbednosne studije Emsad Dizdarević.

Dizdarević kaže da je postignut veliki napredak nakon što su se tri nekada zaraćene strane ujedinile u jednu vojno-obaveštajnu službu. „Danas imamo jednu civilnu agenciju [koja je] zvanično depolitizovana“, dodaje Dizdarević.

Eksperti se slažu da su neki nadzorni izazovi zajednički svim zemljama zapadnog Balkana.

„Postoje grupe koje osporavaju pravo na na preispitivanje vojske, policije ili obaveštajnih agencija, s obzirom da se one posmatraju kao glavni zaštitnici nacionalnog suvereniteta. Drugi čest izazov je to što političari nisu spremni da obezbede finansijsku transparentnost bezbednosnih institucija“, kaže Sonja Stojanović-Gajić, direktorka beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, u izjavi zaSETimes.

Crna Gora i Srbija uspostavile su svoje prve nadzorne instiucije 2004. godine, a analitičari u obe zemlje kažu da još ima prostora za napredak.

Crna Gora je usvojila pravni i institucionalni okvir koji uključuje napredne mehanizme kontrole i nadzora, rekao je Emir Kalač iz podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava.

„Iako su preduzeti značajni koraci, kao što je [usvajanje] Zakona o parlamentarnom nadzoru odbrambenog i bezbednosnog sektora, i dalje dolazi do odlaganja na područjima kao što su nadzor ličnih podataka, postupanje prema zatvorenicima i diskriminacija“, izjavio je Kalač za SETimes.

Kalač je dodao da je politizacija bezbednosnog sektora najveća prepreka u pogledu sprovođenja reformi, s obzirom da se vladajuće stranke u Crnoj Gori nisu promenile.

„Parlament i njegov odbor za bezbednost trebalo bi da zbliže spoljne mehanizme nadzora, a posebno nezavisne institucije i civilni sektor i medije, kako bi unapredili nadzor vlade“, dodaje Kalač.

Srbija ima institucionalne i zakonodavne strukture i nekoliko institucija u vladi i parlamentu, kao i nezavisna nadzorna tela, rekla je Stojanović-Gajić.

„Neka od njih rade svoj posao, a neka ne. Parlamentarni nadzor je i dalje vrlo slab, a posebno zato što političari i poslanici nisu zainteresovani za kontrolu bezbednosnih institucija. Situacija sa odborom za odbranu i bezbednost malo se poboljšala nakon poslednjih izbora, ali i dalje je na početku jer je odbor vrlo pasivan ... ne deluje proaktivno i ne pomaže druge nadzorne mehanizme“, rekla je Stojanović-Gajić za SETimes.

Ona ukazuje da su ombudsman i komesar za slobodu pristupa informacijama do sada pokazali najbolje rezultate.

„Zvaničnici bezbednosnog sektora samo bi da saopšte da se reforme odvijaju, [ali] ... činjenica da imamo institucije ne znači da one funkcionišu. Treba učiniti još toga da bi one radile kako treba“, rekla je Stojanović-Gajić.

Šta vlade u regionu treba da učine da bi unapredile nadzor i transparentnost bezbednosnog sektora? Podelite svoja razmišljanja sa nama u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...