Izvor: Blic, 25.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedite mrzovolju
Pobedite mrzovolju
Stvari se obično odvijaju na sledeći način: uradili ste nešto glupo, sebično ili bezosećajno. Ona je besna. Izbija svađa. A vi samo pogoršavate stvari time što pokušavate da se odbranite. Žučna rasprava se stišava tek kad njoj dopre do mozga da ste joj se izvinili. Ona prihvata izvinjenje i kad taman pomislite da ste se izvukli, neko izvlači iz naftalina neki strašan gaf od pre ko zna koliko godina i sve kreće iznova. Svaki najsitniji detalj izlazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na videlo i vi jedno drugo vatreno podsećate na stare grehe u trenutku kada se napetost već stišala.
U čemu se krije razlog mrzovolje. Obično nije reč o pokušaju da se veza rasturi. niti u tome što neko uživa u svađi. Uzrok je banalan: limbički i autonomni nervni sistem čoveka funkcionišu različitom brzinom.
Taj fenomen je objasnio psiholog i filozof Vilijem Džejms, čovek koji je još u 19. veku shvatio izvesne tajne našeg ponašanja, zbog čega danas mnogi univerziteti nose njegovo ime. Džejms je, navodi septembarski broj časopisa 'Muško zdravlje', iz kojeg prenosimo ovaj tekst, proučavao kako mozak određuje koju vrstu emocija osećamo. Nešto se desi i vaš mozak zna kako na to treba emocionalno da odgovori - ubrzanim pulsom, ubrzanim disanjem, naježenom kožom, erekcijom... Na te reakcije čovek ne može da utiče svojom voljom. Zato se zovu nevoljne ili automatske, a nalaze se pod kontrolom autonomnog (ili vegetativnog) nervnog sistema.
Džejmsu je, međutim, pala na pamet suluda ideja koja čitavu stvar okreće naglavce. On je smatrao da automatski odgovor čovekovog tela, a ne njegov mozak, određuje emocije. Naš mozak procenjuje situaciju tako brzo da nemamo vremena da svesno odlučimo kako da se osećamo. Umesto toga, mozak skenira telo da bi video kako ono reaguje na spoljnu draž. Dakle, svesne emocije ne utiču na naše autonomne telesne reakcije, već te autonomne reakcije utiču na svesne emocije koje osećamo.
Vegetativni nervni sistem možda ne može da odredi precizno koju emociju osećamo, ali svakako utiče na intenzitet tih emocija. To potvrđuju i brojni eksperimenti. Ako naterate neku osobu da stalno iznova pravi izraz lica koji odražava snažnu emocionalnu reakciju, ona će početi da se oseća u skladu s tim izrazom. Na primer, depresivne osobe od kojih tražite da ponavljaju srećan osmeh, ubrzo počinju da se osećaju mnogo bolje. Na intenzitet emocija koje osećamo utiču automatske radnje koje se dešavaju u našem telu u tom trenutku. Ali, kakve to veze ima sa gnevom? Ključ se krije u različitoj brzini kojom rade vaš mozak i ostali organi vašeg tela.
Uzmimo kao primer seksualno uzbuđenje koje se takođe nalazi pod kontrolom autonomnog nervnog sistema: muškarcu se u proseku brže uzbuđuju od žena, dok kod žena uzbuđenje duže traje, čime se objašnjava njena potreba da joj posle polnog čina šapućete nežnosti dok biste vi radije nešto pojeli. Izgleda da se i u neseksualnim okolnostima nervni sistem muškarca mnogo brže vraća u normalu nego nervni sistem žena.
