Izvor: Blic, 18.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedite anksioznost
Pobedite anksioznost
Da li vas parališu beznačajni problemi? Osećate strah, a ne znate zbog čega? Svaka treća osoba svetu pati od simptoma anksioznosti, a većina ne zna da se ova bolest može izlečiti.
Anksioznost je u stvari priprema organizma na akciju: luči se adrenalin u krv da bismo bili u pripravnosti da se suočimo sa opasnošću ili nekim izazovom. I, ako ne prelazi granice normalnog, anksioznost je pozitivna jer nas čini spremnijima.
Kriza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nastaje kada reakcija postaje prenaglašena, prečesta ili ne postoji konkretan razlog za nju. Anksioznost može da postane hronična i da ugrožava zdravlje.
Anksioznost nas čini nervoznim i zabrinutim, osećamo strepnju i teskobu, a da ne znamo zbog čega. Takvo stanje dovodi do iracionalnih strahova i stvaranja problema koji ne postoje. Simptomi su napetost, bolovi u mišićima, glavi, leđima, problemi sa varenjem, poremećaji sna, pritisak u grudima, reakcije na koži i poteškoće sa koncentracijom.
Krizu izaziva bilo kakva i sasvim beznačajna nevolja; napetost raste, ubrzava se rast srca, počinje znojenje i potreba za češćim odlaskom u WC, pulsiraju slepoočnice, bledimo i drhte nam ruke. Ponekad nas to toliko parališe da počnemo da zamuckujemo i ne možemo da dišemo. Iako sve to nije ništa ozbiljno, postajemo nesigurni, ranjivi i patimo.
Napadi panike
Napadi kreću iznenada i bez prethodnog upozorenja. Simptomi su izraženi i povećavaju se iz minuta u minut, da bi se kroz 15 minuta sve smirilo. Simptomi su gušenje, vrtoglavica, jaka tahikardija, bol u grudima, otežano gutanje, pričanje i disanje; ošamućenost, golicanje i hladan znoj. Osobe koje su to doživele kažu da je osećaj bio takav da su mislile da umiru i da su se zbog toga još više uplašile.
Ponekad se ponavljaju, ali u potpuno drugim situacijama i ambijentima, bez nekog posebnog povoda. Napadi panike čak mogu da se pojave kada smo opušteni ili spavamo.
Mogu da se dese bilo kome, mada se veruje da postoji genetska predispozicija. Bolesti kao što su poremećaj tiroidne žlezde, dijabetes, problemi sa disanjem i oscilacije nivoa hormona mogu da utiču da napadi budu još jači i češći. Neki lekovi i supstance kao što alkohol, kafa i pilule za mršavljenje potenciraju krize.
Nervoza i napadi panike mogu da se leče, ali moraju da se otkriju na vreme. Zbog toga, ako simptomi traju i ponavljaju se, treba se obratiti lekaru. Iako je dijagnoza složena i tegobe mogu da se pomešaju sa nekim drugim problemima, onog trenutka kada se primete, anksioznost se lako leči.
Lečenje podrazumeva uzimanje psihofaramatika, terapiju i lekove koji podižu nivo serotonina. Tehnike disanja, opuštanja i samokontrole pomažu da se smanje strah i nervoza, da se kontrolišu krize, pa čak i da se potpuno otklone. U većini slučajeva problem potpuno nestaje i ne ostaju nikakve posledice. CDC/JB
