Izvor: Večernje novosti, 29.Dec.2012, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pobedili bolest, dočekali drugi život

BIO sam digao ruke od života. Bolest me je toliko iscrpela da više nisam mogao da se borim. Rešio sam, još tri puta ću otići na dijalizu, a onda neka - me dokrajči. Dan posle te moje odluke i devet godina čekanja na nov bubreg, pozvali su me lekari i rekli da su našli donora - priča Stevan Mioković (62), koji je posle gotovo pola života mučenja, počeo ponovo da živi.Ovom Novosađaninu i još dvema njegovim sugrađankama nepoznati donor spasao je 2010. godine živote, poklonivši im >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dva zdrava bubrega i jetru. Transplantacije organa urađene su u Kliničkom centru Vojovodine, uspešno.- Ništa ne može tako da vas uništi kao bolest, kad osećate da ste gotovi i fizički i psihički. Tada sam mislio da je najbezbolnije da umrem - priča Mioković, priznavši da je posle devet godina na listi čekanja za transplantaciju izgubio svaku nadu da će je doživeti. DONORSKA KARTICA NIJE DOVOLjNA SVI koji žele da zaveštaju organe, mogu da potpišu donorske kartice u kliničkim centrima i drugim većim zdravstvenim ustanovama. Međutim, donorska kartica samo znači pozitivan stav prema donorstvu, a krajnji odgovor donosi porodica preminulog. - Svako ko želi da zavešta organe o tome mora obavestiti i porodicu ili prijatelje, jer se u slučaju kliničke smrti oni pitaju i često se dešava da ne dozvole da se organi, iako su zdravi, doniraju - rekla je koordinatorka projekta za transplantaciju i donaciju organa u KCV dr Jelica Alargić.Brankica Alavanja (48) na bubreg, koji je dobila od istog donora kao i Mioković, čekala je šest godina. Svo to vreme, primala je dijalizu četiri puta dnevno preko trbušne maramice.- Trudila sam se da ne prestanem nijednog momenta da verujem da će se moj donor odnekud pojaviti, ali padovi, kad sam klonula i duhom i telom, bili su sve češći. Postojao je strah da novi bubreg neću dočekati - priča ova žena.Zbog bolesti je Brankica ranije otišla u penziju, bolest joj je sve promenila. Jednom su njoj čak pronašli davaoca, ali se nada koja se rodila u trenutku, ubrzo ugušila jer rezultati testa nisu bili kompatibilni - nije mogla da bude primalac, njeno telo bi odbacilo taj bubreg.Brankica se tačno seća kada su je lekari iz KCV pozvali da joj saopšte lepu vest. Bila je sreda. Od sreće, htela je da iskoči iz vlastite kože. Već sutradan ujutro je bila na operacijskom stolu i dobila - nov život.Gabrijela Gujač (40) imala je 19 godina bolesnu jetru, a u iščekivanju nove provela je osam godina. Ona je, tokom tog perioda, provedenog u bolnici i na listi čekanja za transplantaciju, gledala smrti u oči.- Pala sam u komu, smršala, imala sam svega 34 kilograma. Malo ko je verovao da ću preživeti - priča Gabrijela. - Kada su mi saopštili da idem na operaciju, mislila sam da sanjam.Donorska mreža u Srbiji je nedovoljno razvijena, slažu se naši sagovornici. Postoji strah od nepoznatog i od zloupotrebe organa, a sve zbog neinformisanosti. A koliko života se ugasi samo iz straha i predrasuda u vezi sa donorstvom, najbolje govori podatak da samo 10 odsto pacijenata sa liste čekanja doživi da dobije nov organ.Trenutno u Srbiji na transplantaciju čeka više od 1.000 bolesnih. NOVOG SRCA NEMA U SRBIJITRANSPLANTACIJA srca se u Srbiji još ne radi. Koliki je to problem, najbolje zna Marijana Ševo (26), koja je novo srce dobila u Beču prošle godine.- Dugo sam bila bolesna, padala sam i u komu, a na operaciju koja je koštala 100.000 evra, otišla sam zahvaljujući humanitarnim akcijama i koncertima širom cele zemlje - rekla je Marijana. - Humanih ljudi je, srećom, mnogo.

Nastavak na Večernje novosti...