Izvor: Politika, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeda etno festivala
ZAGREB, avgusta – U trenutku kada su iza nas zagrebački INmusic Festival – kraći i manje opširan ali programski sličan novosadskom "Egzitu" – riječka "Liburnija džez smotra" i opatijski "Vino i gitare" festival sa nastupima Felicijana i Satrijanija, kao i dvomesečni "Histrija" festival u Puli i mnogi drugi, čini se da su festivalske manifestacije ponovno postale neizbežan zajednički imenitelj kulturno-turističke letnje ponude. Pored praktičnih razloga izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da duga festivalska tradicija u Hrvatskoj nosi sa sobom prepoznatljiv brend koji nikako da se potroši, pa se uz nabrojane fešte na obali, kao ključnoj letnjoj destinaciji, održava još mnogo zabavno-muzičkih i etnofestivala, kao i nezaobilazno Splitsko leto, Dubrovačke letnje igre i Pulski filmski festival.
Gledajući iz muzičke perspektive, sigurno je da su specijalizovani etno i rok festivali na kraju odneli pobedu nad zabavno-muzičkim događajima koji iz godine u godinu ne pokazuju želju za pomacima ili poboljšanjima.
Večno pitanje koliko je estrada bila bolja ranije i jesu li antologijska izdanja festivala poput Opatije, Splita i Zagreba nekada bila bliža legendarnom Sanremu nego danas – adekvatan odgovor dobija se upravo pogledom na zabavno-muzičku produkciju koja iz godine u godinu postaje sve gora. I podrška televizijskih kuća koje su uvek spremne da prate festivale opšte prakse – iako konačno shvataju da je snimanje nastupa "Franca Ferdinanda" ili Morisija ipak isplativija opcija – u završnici može ostaviti utisak sveprisutnosti lake muzičke ponude u javnom medijskom prostoru.
Naravno, i rok festivali su doživljavali svoju "propast", jednako neslavno kao i zabavno-muzičke manifestacije. Epilog Crnog mačka – alternativne verzije službene diskografske nagrade Porin – te festivala "Fiju-briju" i "Zagreb gori", nakon dobrog starta skoro da je bio autoironičan, ali i poučan. U zaključku čini se da su, između širokoj publici prihvatljivijih zabavno-muzičkih i rok festivala, na kraju pobedu odnele smotre "trećeg puta", etnofestivali koji su poslednjih godina pružali najbolje programe i dovodili premijerne izvođače koje bi inače teško videli na domaćim pozornicama.
Hrvoje Horvat
-----------------------------------------------------------
Šansa za nepoznate
SARAJEVO, avgusta – Pre rata Bosna i Hercegovina je imala mnoštvo festivala, ali samo jedan onaj veliki, relevantan u opštejugoslovenskim okvirima. Reč je, naravno, o festivalu "Vaš šlager sezone". Formiran još krajem šezdesetih godina prošloga veka, nekako neposredno pred rat se polako gasio. Nakratko je obnovljen ratne 1993/94. godine uz pomoć retkih preostalih autora i izvođača koji nisu napustili Sarajevo, da bi ga Senad Hadžifejzović i Ismeta Dervoz, nakratko i u punom sjaju, vratili 1999. napravivši od njega izbor bosanskog predstavnika za "Pesmu Evrovizije".
Iste te, 1999. godine, i Banja Luka odgovara odlično organizovanim festivalom na kome pobeđuje Leontina, ali festival predstavlja Romanu i, zanimljivo, mladog i perspektivnog Željka Joksimovića sa pesmom "Samo ti". Nakon početnog uspeha festival miruje sve do 2002. kada se obnavlja, ali nikad više sa takvim uspehom.
Tokom ratnih godina počela su dva festivala koji i danas traju. Reč je o Bihaćkom i Mostarskom festivalu. Bihać je, pored svih svojih uspona i padova, nekako najstandardniji bosanski festival u poslednjih petnaestak godina. Godine procvata doživljava u periodu 1997–1999. kada na tom festivalu nastupaju i pobeđuju "Zabranjeno pušenje", Amir Kazić Leo, Alen Islamović, Amila Glamočak... Kasnije dobija sve više međunarodni karakter pa ga osvajaju ljudi poput Tonija Cetinskog ili Tošeta Proeskog.
Što se tiče "Melodija Mostara", one su dugo imale hrvatski nacionalni predznak i pobeda je bila rezervisana za imena kao što su grupe "Magazin" ili "Latino". Tek se negde od 2002. godine otvorio za izvođače iz cele Bosne i Hercegovine, a nešto kasnije i za izvođače iz Srbije i Crne Gore. Etnički karakter bio je još izraženiji kod festivala u Neumu koji je, zapravo, i nosio takav naziv – "Etnofest". Hrvatsko kulturno društvo "Napredak" bilo je inicijator i festivala "Forte" koji je bio kratkog daha, ali je 2000. godine okupio zaista impresivna imena. Pobedio je Amir Kazić Leo, ali je taj festival doneo velike hitove Željka Samardžića, Goce Tržan, Sandija Cenova, Selme Bajrami, tada su u duetu Halid Bešlić i Donna Ares otpevali svoj veliki hit "Sviraj nešto narodno".
Amir Misirlić
[objavljeno: 18.08.2006.]
