Izvor: Blic, 17.Jul.2009, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po tri sveće za Jovicke i Janjiće
- Moja žena, moja deca... Mrtvi su - javio nam je Saša. Nismo mu verovali, mislili smo da je u šoku, da ne zna šta priča. Nažalost, ispostavilo se da je znao šta govori. Mrtvi su. I naš Stefan, i Katarina, i snajka Zdenka - kroz suze priča Živko Jovicki iz Beočina, koji je u nesreći u Egiptu izgubio dvoje unuka i snaju.
Katarina je imala svega osam godina, dok je njen stariji brat Stefan napunio dvanaest. Deca su nastradala zajedno sa majkom Zdenkom (36) kada je prekjuče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ujutro kod Safage u autobus u kome je bilo 17 turista iz Srbije udario kamion. Živote su izgubili i Slavica Trpeska (22) iz Zrenjanina, Zoran Janjić (51) iz Beograda, njegova supruga Ivanka (45) i 15-godišnja ćerka Mara, i Snežana Rodić (40) iz Novog Sada i njena ćerka Irina (14).
Saša Jovicki bio je u autobusu s porodicom i prošao je sa lakšim povredama. Još sedmoro naših državljana je povređeno, od kojih troje teže i svi se oporavljaju u bolnici u Kairu. U nesreći su poginula i dvojica Egipćana, vozač i predstavnik prevoznika, dok je Mahmud Selim, vodič, teško povređen.
Saša je, priča njegov otac, sve vreme bio svestan. Po prijemu u bolnicu u Hurgadi, zamolio je lekara da mu pozajmi telefon. Upravo on je i Zdenkinim i svojim roditeljima saopštio stravične vesti.
- Rekao nam je da su deca i Zdenka poginuli na licu mesta. Kaže da se nisu mučili. To nam je jedina uteha - dodaje Sašina majka Mara, grleći sliku unuka Stefana. U njihovoj kući u Ulici Svetozara Markovića u Beočinu vlada muk. Mara i Živko još se nekim delićem svesti nadaju da je sve samo ružan san. Saša i Zdenka su svega sedmicu dana ranije stigli iz Austrije, gde su živeli poslednjih 15 godina. Saša je bio direktor u austrijskoj kompaniji „Obi”, a Zdenka je radila kao dekorater. Naredne godine trebalo je svi da se vrate u Srbiju.
- Saša je potpisao desetogodišnji ugovor sa kompanijom i od naredne godine trebalo je da se vrati u Srbiju, gde bi bio direktor za predstavništva „Obija” u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji. Čak su i decu, koja su rođena u Austriji, već bili upisali u internacionalnu školu, kako bi bolje naučili srpski jezik. Svi smo se tome radovali, a sada... - dodaje Sašina majka, kroz plač prizivajući imena unuka. Po njihova tela otputovao je Sašin mlađi brat. Roditelji nisu imali snage za takav put.
Stravično: Olupina autobusa u kome su bili srpski turisti
- Da idem da vidim svoju mrtvu decu, unuke, umro bih i sam - kroz suze dodaje Živko. Plač i očaj vlada i u kući Zdenkinih roditelja, u Karađorđevoj ulici u Beočinu. Okupljeni prijatelji i rođaci sede u tišini u dvorištu kuće iz koje se čuju jecaji Zdenkine majke. Na stolu, naspram zajedničke fotografije Zdenke sa decom, gore tri sveće. Milica Rakoncaj, Zdenkina majka, ih nemo gleda.
- Pod lekovima je, ali tuga ne posustaje. Pre samo pet dana se igrala sa unucima u dvorištu, a sada treba da ih sahrani. Ko normalan može da podnese tako nešto - kaže Milkin rođak Slavko. I oni su za tragediju saznali od Saše.
- Ne znam ni kako je smogao snage da nam javi tako strašnu vest. Rekao je da su deca i Zdenka mrtvi i odmah prekinuo vezu. Verovatno je tad i sam upao u šok - kaže Slavko, napominjući da je ubrzo nakon Sašinog poziva stigla i zvanična potvrda o nesreći.
U nesreći u Egiptu poginule su i Snežana (40) i Irina (14) Rodić, majka i ćerka iz Novog Sada. Živele su same, u Somborskoj ulici u Novom Sadu. Komšije iz zgrade o obema imaju samo reči hvale.
- Irina je ovde odrasla. Baš sam pre neki dan, dok je prolazila ulicom, prijatelju prokomentarisao kako je odrasla u lepu i pametnu devojku. Majka Snežana bila je razvedena i poslednjih deset godina brinula je o njoj. Bila je dobra komšinica i vredna žena - kaže komšija Jovica Nikolić. Snežana je bila zaposlena u pravnoj službi Medicinskog fakultetu, dok je Irina upravo završila sedmi razred Osnovne škole „Jožef Atila”.
- Irina je bila najdivnije dete na svetu. Svi su je voleli, bila je miljenica. Poslednji put smo kontaktirali preko SMS-a, koje mi je slala iz Egipta. Ne znam šta više da kažem... - rekao je devojčicin očajni otac Branko Rodić.
Vest o pogibiji porodice Janjić njihove komšije u Nehruovoj ulici 82 dočekale u neverici, stalno ponavljajući izuzetnu dobrotu Janjića.
- Videla sam ih kad su pre četiri-pet dana, polazili sa torbama i mislila sam da idu u selo, pošto često tamo odmaraju. To je bila veoma fina porodica, ništa loše o njima nisam čula. Zoran i Ivanka su imali agenciju za knjigovodstvo u tržnom centru „Piramida”, a Mara je tek završila sedmi razred. Bila je odličan đak, sve petice- priča komšinica Mirjana Šipoš koja još ne veruje kakva je zla sreća i sudbina zadesila Janjiće. Prvi komšija poginule porodice Janjić, Slobodan Janjić, nije u srodstvu sa nesrećnom porodicom, ali priča da su taj odmor u Egiptu dugo planirali.
- Pre neki dan sam sreo Zorana i rekao mi je da rade dosta i da se spremaju za odmor, najverovatnije u Egipat - priča Slobodan Janjić.
Inače, stanje svih osmoro državljana Srbije povređenih u saobraćajnoj nesreći kod Luksora juče je bilo stabilno, a petoro lakše povređenih bi već za vikend mogli da napuste bolnicu.
Prema rečima Dejana Vasiljevića, ambasadora Srbije u Egiptu, od troje teže povređenih, dvoje su na intenzivnoj nezi i to žena i muž.
- Žena ima unutrašnje povrede abdomena, izvađena joj je slezina i sada je u stabilnom stanju. Njen suprug ima višestruke prelome ruku, i oboje će, prema prognozi lekara, iz bolnice biti pušteni za pet-šest dana. Drugi muškarac je imao rekonstruktivni zahvat i on će bolnicu napustiti ubrzo - kaže Vasiljević.
Vasiljević navodi da je predsednik Tadić na svoju inicijativu preusmerio let iz Šarm el Šeika ka Kairu da bi u bolnici „Al Ahliban” posetio povređene. Prilikom posete povređenima rekao da se radi o „užasnoj tragediji”, kao i da je „u ovoj teškoj nesreći dobra vest da su svi srpski državljani smešteni u bolnici dobro” i da je prognoza medicinskog osoblja dobra.
- Predsednik je razgovarao sa svim povređenima ponaosob, pružio im podršku i ponudio pomoć - kaže Vasiljević i navodi da je povređene obišao i izaslanik Hosnija Mubaraka, koji je izdao naredbu da povređeni srpski turisti imaju najbolju negu.
Vasiljević navodi da je iz Beograda stiglo i konzularno pojačanje, i to u Hurgadu i Kairo.
- U Hurgadi će pomoći porodicama u vezi sa identifikacijom, preuzimanjem tela i transportom u Srbiju. Ne očekujem, međutim, da će cela ta procedura u vezi preuzimanja tela biti brzo završena. Ima tu formalnosti pa pretpostavljam da će transport tela biti tek za dva-tri dana - objašnjava Vasiljević.
Poginuli
Trpeska Slavica (rođena 1987) iz Zrenjanina,
Janjić Zoran (rođen 1958) iz Beograda,
Janjić Ivanka (rođena 1964) iz Beograda,
Janjić Mara (rođena 1994) iz Beograda,
Rodić Snežana (rođena 1969) iz Novog Sada,
Rodić Irina (rođena 1995) iz Novog Sada,
Jovicki Zdenka (rođena 1973) iz Novog Sada,
Jovicki Stefan (rođen 1997) iz Novog Sada,
Jovicki Katarina (rođena 2001) iz Novog Sada.
Povređeni
Ergelašev Ivan iz Zrenjanina,
Nešić Ivica iz Leskovca,
Cerović Miljana iz Leskovca,
Babić Ivan iz Pančeva,
Popadić Sanja iz Pančeva,
Lukić Tijana iz Beograda,
Lukić Miroslav iz Zrenjanina,
Jovicki Saša iz Beočina.
Predrag Patić: Sugerisao sam da obiđu Luksor
Pančevac Predrag Patić koji letuje u Hurgadi tragičnu turu do Luksora izbegao je zahvaljujući tome što je već posetio ovo čuveno mesto, pa nije želeo da ide ponovo na izlet.
- Sve do 15 sati, kada su nas pozvali da se okupimo u hotelu, nismo znali za tragediju. Tada nam je Vesna Šarić, naša zvaničnica koja ovde radi za UN, rekla šta se dogodilo. Da je vozač kamiona zaspao, prešao u suprotnu traku i udario u autobus naših turista. Strašno... - priča Patić.
On kaže da su im izlete ponudili prvog dana.
- Sedeo sam pored žene koja je poginula, kao i njena ćerka. Sećam se da je majka rekla da je pravnica na Medicinskom fakultetu, dok je ćerka išla u sedmi razred osnovne škole. Sugerisao sam im da pogledaju Luksor, a one su rekle da svakako nameravaju" Ostaje ukus gorčine - kaže Patić.
On kaže da u Egiptu „u saobraćaju zaista ima svačega”, ali istovremeno se pita „kakva je mogućnost da nalete baš na autobus sa našim turistima”.
- Ionako nas ima malo i retko putujemo" - konstatuje on i dodaje da su u hotelu bili od pomoći, nisu objavljivali vest da ne bi „dizali paniku”.
M. Lovrić
Avion Vlade ide po lakše povređene
Avion Vlade Srbije trebalo bi da u nedelju iz Kaira u Beograd preveze lakše povređene, rekao je juče politički direktor Ministarstva inostranih poslova Borislav Stefanović. On je rekao i to da će „Jat” najbrže moguće prevesti u Egipat porodice nastradalih.
- Sa porodicama nastradalih u Egipat će otići i ljudi iz Ministarstva. Jedna veća grupa ide danas, a sutra će krenuti i porodice povređenih. Očekujemo adekvatno, dostojanstveno i brzo prenošenje tela - izjavio je Stefanović.
Predstavnik Ministarstva dodao je i da zvanične informacije egipatskih vlasti o uzrocima nesreće još nisu stigle.
M. L.
Prizori smrti i jauk bespomoćnih
Radovao sam se Tutunkamonovoj grobnici, Dolini kraljeva i piramidama, a završio sam u paklu. Bio je to neviđeni pokolj, strašni prizori iskasapljenih mrtvih tela i jauk bespomoćnih ljudi. Srećan sam ako sam uspeo nekom da spasem život i srećan što smo moja devojka Miljana i ja preživeli i prošli sa lakšim povredama.
Preživeli: Miljana Cerović i Ivica Nešić
Ovako Ivica Nešić (29) iz Leskovca opisuje tragediju srpskih putnika na putu između Hurgade i Luksora u Egiptu.
Nešić, potpredsednik G17 plus u Leskovcu i član Gradskog veća, u trenutku nesreće sa devojkom Miljanom Cerović (25) sedeo je na drugom sedištu sa suprotne strane od vozača i bio u prilici da vidi kako je došlo do sudara autobusa i kamiona.
- Naišli smo na jednu oštru levu krivinu. Video sam da nam u susret ide jedan težak kamion. Dok nas je mimoilazio, iza njega se pojavio drugi kamion koji je zauzeo pola naše trake, pokušavajući preticanje. Naš vozač je kočio, kočio je i kamiondžija, kome se prevrnula prikolica, ali bilo je kasno - prepričava Nešić događaj, tvrdeći da vozač autobusa nije mogao da izbegne sudar.
Autobus pun turista sleteo je s puta i prevrnuo se.
- Video sam Miljanu priljubljenu uz šoferšajbnu i u nesvesti, vozača kako visi o volan i mrtvog čoveka ispred sebe. Miljana mi je bila prioritet. Izvukao sam je napolje i osvestio, a potom se vratio u autobus. Jedina osoba sa kojom sam mogao da komuniciram bila je Sanja iz Pančeva, koja je spasavala svog momka. Potom smo zajedno izvlačili povređene i mrtve. Najstrašnije je bilo kada sam video stradalu porodicu sa decom. Hitna pomoć je stigla brzo - priseća se Ivica koji je prošao samo sa ogrebotinama. Miljana, koja radi u „Vojvođanskoj banci” u Leskovcu, zadobila je nagnječenja i ušinuće vrata, ali se i ona oseća dobro.
M. Ivanović
