Izvor: Blic, 24.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po spisku i poslovniku
Ne mora čovek mnogo pažljivo da prati tržište političkih optužbi, pa i uvreda, da bi zaključio kako je protekla nedelja bila u znaku priprema za skupštinsku raspravu o poverenju vladi Mirka Cvetkovića. Jeste neobično da se o radu Vlade raspravlja već nakon 120 dana rada Vlade.
Kratko je to vreme da bi se čak i u Srbiji nešto kapitalno zabrljalo.
Znaju stranke koje su tražile tu raspravu da će Vlada da preživi, pa je jasno da se motivi mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potražiti u specifičnim potrebama potpisnika zahteva za glasanje o poverenju koje se najmanje tiče Cvetkovića&comp.
Ostatak Srpske radikalne stranke, kao i obično, koristiće skupštinsku govornicu za obračun s Tomislavom Nikolićem i otcepljenim radikalima, bez obzira na okolnost da su u ovom poslu saveznici jer je i Nikolić stavio svoj paraf ispod zahteva da se raspravlja o radu Vlade.
Demokratska stranka Srbije raspravu će da koristi kako bi povećala vidljivost u javnosti i uporno će insistirati na kosovskoj izdaji, tobožnjoj prevari s raspoređivanjem Euleksa na celoj teritoriji Kosova i Metohije, ali teško da će nekoga time impresionirati.
S druge strane, njima je ova rasprava potrebna i zbog učvršćivanja sopstvenih redova pred Skupštinu stranke u kojoj, izgleda, broj nezadovoljnih raste proporcionalno gubitku rejtinga.
Kako god da rasprava krene, Velja Ilić i njegovi narodnjaci biće u defanzivnom položaju. Više će, raspravljajući o ovoj vladi, morati da govori o tome šta su njegovi radili u prethodnoj vladi, a primetno je da se po korpi s prljavim vešom Ilićevih kadrova u javnim preduzećima sve više prebira kako se bliži rasprava o poverenju Vladi.
Nikolić i njegovih 19 drugova iskoristiće priliku da dodatno peru ruke od prethodne politike, a „večiti drugi” biće oprezni jer s novostečenim koalicionim potencijalom merkaju partnera za formiranje vlasti, pa će protivno dojučerašnjoj prirodi biti uljudni i konstruktivni.
Sve će biti po poslovniku, ali i, tradicionalno, po spisku jer kad ove naše ophrvaju strasti reči se slabo biraju. Ali, nije problem u rečima već u loše odabranom trenutku za pokretanje snažnog, možda najsnažnijeg mehanizma za kontrolu rada Vlade. Nakon ove rasprave u narednih šest meseci pitanje poverenja neće moći ponovo da se pokrene, a sve prognoze govore da će ova vlada baš u tom periodu polagati najvažnije ispite.
Ovde, inače, postoji jedna opasna sklonost potcenjivanja značaja parlamentarne procedure, sve zarad neke pragmatičnosti i efikasnosti. Navođeni su maltene kao pozitivni primeri to što su parlamenti Slovenije i Bugarske, u trci s rokovima evropskih integracija, usvajali stotinak zakona dnevno, u slučaju Slovenije, odnosno na engleskom jeziku u Bugarskoj.
Daleko sam od ideje da takve modele treba kopirati.
Ali, s druge strane, parlamentarnu scenu treba koristiti radi unapređenja opšteg dobra, a ne samo radi povećane političke vidljivosti. Mnogi od onih koji na raspravi o vladi budu govorili biće u poziciji Save Miloševića koji se protekle nedelje oprostio od velike scene.
Ne postoji šansa da bilo ko od njih postigne dva gola.
