Izvor: Politika, 20.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po sestru preko Drine
Dobrinka Vukosavljević se posle 62 godine sastala sa porodicom po majci
Loznica – Dobrinka Vukosavljević (62) pamtiće prošlu nedelju kao jedan od najsrećnijih i najpotresnijih dana do kraja života. Tada je prvi put zagrlila rođenog brata Jovana Majstorovića iz Milića (BiH) i sestre Koviljku, Vinku i Ilinku koji do juče nisu ni znali da preko Drine imaju sestru po majci.
Prvi susret dogodio se u jednom restoranu nedaleko od graničnog prelaza "Trbušnica", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde se okupilo tridesetak članova familije sa obe strane. Emocije jake, suze radosnice i priča koja treba da razmrsi zašto je do prvog susreta došlo tek sada. Jovan je tako srećan da bi "leteo nebu pod oblake" i dok grli Dobrinku kaže da "za njega Drina više nije granica pa će je prelaziti što češće i dolaziti kod sestre". Ona ne može da zaustavi suze i tiho govori da je sada, iako nije baš najboljeg zdravlja, "ništa ne boli" i da će "sa bratom i sestrama pokušati da nadoknadi minule godine". Previše su uzbuđeni da ispričaju igru sudbine koja ih je tolike decenije držala razdvojene pa pomaže Jovanova ćerka Zorica.
– Njihova majka Jovana bila je trudna kada je 1944. iz Bosne, preko Drine, izbegla u Srbiju gde je naredne godine rodila Dobrinku. U međuvremenu saznaje da joj je prvi muž poginuo. Nije smela sa bebom da se vrati, pa je daje na usvajanje ženi iz Donje Borine, kod Banje Koviljače, koja je odgajila Dobrinku. Jovana se krijući to, takva su valjda bila vremena, vratila u Miliće gde se udala za mog deda Iliju sa kojim je rodila Jovana, Koviljku, Vinku i Ilinku. Ona je tek na samrti 2005, u svojoj 84. godini, otkrila dugo čuvanu tajnu i rekla mom ocu da nađe sestru za koju do tada nije znao da postoji. Od tada smo, nekih godinu i po dana stalno tražili Dobrinku i uspeli da je nađemo – priča Zorica.
Jovan i sestre su se raspitivali na sve strane a slučaj je hteo da je Radovan Josipović iz Donje Borine upoznao Zoričinog rođaka Ratka Radića iz Milića, koji mu je sve to ispričao. Radovan se po selu raspitao o ostavljenoj devojčici i kod matičara našao podatke o usvojenoj Dobrinki. O tome je obavestio druga Branka, Dobrinkinog sina, i odmah su otišli u Miliće gde su ustanovili da su Jovan i Dobrinka brat i sestra po majci. Do susreta sestre sa najrođenijima moglo je doći ranije ali im se nije dalo. Dobrinka je kao dete načula da ima brata i sestru ali to malo podataka nije joj omogućilo da ih kasnije nađe. Branko je tokom devdesetih radio u Milićima i tamo se, kako se prilikom susreta pronađene familije utvrdilo, sa većinom njih družio ne znajući da su rod.
– Pokušao sam da ih nađem još pre petnaestak godina, ali nisam imao tačne podatke i nisam uspeo. Družio sam se sa mnogima od njih, sa ujakovom ćerkom Zoricom sam se susretao jer smo radili na istom mestu, ali eto tek sada znamo da smo rodbina. Čim sam saznao za njih odmah sam prošle srede otišao u Miliće a tri dana kasnije smo organizovali ovaj susret – kaže Branko dok grli ujaka Jovana.
Dobrinka, koja živi u Banji Koviljači i ima tri sina i ćerku, srećna je što je u 62. godini prvi put videla brata i sestre mada žali što se to nije desilo mnogo pre. Novootkriveni rođaci ostali su još dugo da se druže i pokušaju da za nekoliko sati saznaju što više jedni o drugima i nadoknade izgubljeno vreme. Dobrinka se nije odvajala od Jovana i sestara sa kojima će se viđati što češće jer Milići i Koviljača nisu preko sveta, deli ih tek Drina. Kao uostalom i sve ove 62 godine koliko ih je život držao razdvojene.
--------------------------------------------------------------------------
Majka
Dobrinka je u nedelju prvi put, na fotografijama koje je doneo brat, videla majku Jovanu na koju veoma liči, ne samo likom već, po rečima rodbine iz Milića, i po pokretima i glasu.
Saša Trifunović
[objavljeno: 20.02.2007.]
.jpg)
