Izvor: Glas javnosti, 07.Sep.2009, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po grudi u Srbiju
Srbija bi mogla da postane centar medicinskog turizma u regionu, jer se strancima po pristupačnim cenama nude usluge za koje ne moraju da putuju van Evrope. Kada je u pitanju estetska hirurgija, Srbija ima sve adute da se takmiči sa zemljama šampionima u zdravstvenom turizmu. Veliki broj stranaca dolazi u našu zemlji na određeni estetski zahvat koji je ovde kvalitetan, a cene ne mogu da se porede sa onima u zapadnoj Evropi i Americi, jer su čak i 50 odsto jeftinije.
Za povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << grudi u privatnim beogradskim klinikama potrebno je platiti oko 3.000 evra, a operaciju nosa od 1.600 do 2.000 evra, dok u zapadnim zemljama ovakve operacije dostižu i astronomske cifre.
Preskupe karte
Sekretar Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije Vladan Vešković smatra da bi potencijalne goste trebalo tražiti u Skandinaviji, jer tamo nije razvijeno banjsko lečenje.
- Norvežani su proteklih godina bili dosta zainteresovani za naše banje, pre svega Vrnjačku, koja je specijalizovana za bolesti organa za varenje i šećerne bolesti, jer svaki treći odrasli stanovnik ove zemlje boluje od dijabetesa. Ipak, odustali su od nekih većih tura jer su avionske karte preskupe, a takozvane „lou kost“ kompanije ne voze za našu zemlju - objašnjava Vešković.
Stručni, a jeftini
Najzastupljenija procedura širom sveta, pa i kod nas jeste liposukcija sa svojim raznovrsnim varijacijama, a najveći hit je svakako ultrazvučna i laserska liposukcija. Ova metoda je neprikosnovena za uklanjalje viška kože i podkožnog masnog tkiva kod nas košta po zoni oko 500 do 1.000 evra, dok za isti tretman u Americi treba izdvojiti minimalno 3.000 dolara.
Doktor Bojan Ćirić, plastični, rekonstruktivni i estetski hirurg, ističe da najviše inostranih pacijenata dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije i Slovenije.
- S obzirom na to da sam prvo radio u Nemačkoj, kada sam ‘97. godine došao u Beograd, zadržao sam veliki broj pacijenata, pa mi je 95 odsto klijenata bilo iz Nemačke i Austrije. Međutim, dolaze i pacijenti i iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, nešto malo iz Grčke, Britanije i Skandinavskih zemalja - navodi Ćirić.
On ističe da stranci ne biraju našu zemlju samo zato što je estetska i rekonstruktivna hirurgija jeftinija nego u zapadnoj Evropi i Americi, već pre svega zbog toga što su srpski lekari stručni kao i strani.
- Na isti način rade se operacije i ovde i u Americi. Iste operacije radim i u Beogradu i u Majamiju, samo što su tamo dosta skuplje. Za klasični lifting potkože i kože lica i vrata ovde treba izdvojiti četiri do šest hiljada evra, a u Americi dvadeset i više hiljada dolara, povećanje zadnjice kod nas košta 5.500 evra, a u Americi dvostruko više, klasična operacija povećanja grudi sa implatantima, isto kao i smanjenje, ovde košta oko 3.000 evra, dok je na Zapadu 10.000 dolara - ističe doktor Ćirić.
Banjski turizam
Broj stranih turista u banjama je u prvoj polovini 2009. godine povećan za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Banje i klimatska mesta predstavljaju veliki potencijal naše zemlje, ali bez većih investicija neće doći do njihovog razvoja.
Broj stranih gostiju koji je od januara do jula ove godine posetio banje je 14.151, što je za 14 odsto više nego lani. Oni su ostvarili ukupno 54.578 noćenja ili šest odsto više nego prošle godine. Poseta Zlatiboru, kao svojevrsnoj vazdušnoj banji, ostala je ista kao i prošle godine - 7.700, dok je Divčibare obišlo oko 2.000 stranaca.
Umerene cene
- Najposećenija banja i ove godine je Vrnjačka, u kojoj su boravila 7.542 stranca, zatim banja Koviljača sa 1.288 poseta stranaca i Sokobanja sa nešto ispod hiljadu poseta. Više od dve trećine gostiju bilo je iz bivših jugoslovenskih republika, pre svega Bosne, Crne Gore i Makedonije - navodi LJiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.
Sekretar Udruženja banjskih i klimatskih mesta Srbije Vladan Vešković navodi da su komparativne prednosti srpskog banjskog turizma kvalitetna medicinska struka i više nego umerene cene.
- Važno je što pre početi sa propagiranjem banjskog turizma Srbije. Iskorišćenost prirodnih lekovitih vodnih resursa Srbije je ispod pet odsto i zato je u saradnji sa nadležnim ministarstvima i lokalnim samoupravama potrebno izraditi lokalne razvojne projekte za grinfild investicije u cilju iskorišćenja lekovitih izvora. To bi dovelo do povećanja broja turista i ostvarenog broja noćenja - kaže Vešković.
Prema njegovim rečima, Srbija ne može da očekuje goste iz zemalja naviknutih na viši standard, ali može ozbiljno da računa na pacijente iz Rusije, Belorusije, Ukrajine i arapskih zemalja. Evropski parlament glasao je za pokretljivost pacijenata i potpisivanje sporazuma dva fonda socijalnog osiguranja, ali to mora da se pretoči i u nacionalne zakone o zdravstvenoj zaštiti. Tada bi pacijenti plaćali samo put, a troškove lečenja bi snosio njihov zdravstveni fond.
To sto ovaj Ciric prica za cene,to nije tacno.Na zapadu su iste te njegove cene,nego on sebi pravi reklamu.
