Izvor: Blic, 24.Nov.2012, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po diplomi profesor, po Pravilniku nije
Sa bolonjskom diplomom koju je stekao na Filološkom fakultetu u Beogradu, Stefan Avramović nigde ne može da se zaposli. Njegovo zvanje diplomiranog profesora jezika i književnosti čak ni ne postoji u Pravilniku sa diplomama potrebnim za rad u školi. On nije jedini primer neusklađenosti diploma sa tržištem rada, jer ovaj problem muči još 60.000 bolonjaca. Stefan Avramović s koleginicama ispred fakulteta
Stefan Avramović je diplomirao na grupi za srpsku književnost i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jezik, a uz svedočanstvo je dobio i dodatak diplomi, koji je izdao Univerzitet u Beogradu i u kom se izričito navodi da može da radi u osnovnoj, srednjoj školi i drugim obrazovnim ustanovama. Međutim, s ovom diplomom nijedna škola u Srbiji neće da ga zaposli. Upravo mu, kaže, sada izmiče još jedan posao.
- Direktorka Osnovne škole „22. decembar” u Donjoj Trepči, selu pored Gornjeg Milanovca, želi da me primi, ali ne sme, jer mog zvanja nema u Pravilniku, pa krši zakon. Nije logično da na diplomi stoji da smo profesori, a da, s druge strane, ne možemo u škole - očajan je Avramović.
Rešenje problema
Rešenje problema je donošenje nacionalnog okvira kvalifikacija koji bi tačno definisao šta ko sa određenom diplomom može da radi. „Napisali smo ga još pre dve godine, na vlastitu inicijativu, ali nije postojala zakonska mogućnost da bude usvojen. Očekujemo da se i ta procedura uskoro završi“, kažu u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.
Bilo kako bilo, da bi radili u školi, svi koji su se školovali po bolonji moraće da završe master, pa čak i oni sa nastavničkih fakulteta, izričiti su u Ministarstvu prosvete.
I dok u Ministarstvu prosvete kažu da svi koji su se školovali po bolonji moraju da završe i master kako bi radili u školi, na Filološkom fakultetu odgovaraju da master nije potreban ni Avramoviću ni njegovim kolegama jer su imali četvorogodišnje obrazovanje i potrebnih 36 ESPB bodova iz metodičko-pedagoško-psiholoških oblasti. Fakultet je čak garantovao studentima iz ove grupe da će se dogovoriti s Ministarstvom da njihovo zvanje bude uvršteno u Pravilnik koji određuje zvanja potrebna za rad u školi, ali to se nije dogodilo.
Pravilnik je stupio na snagu prošle nedelje, a u njemu postoji samo zvanje mastera za jezik i književnost, što znači da će Avramović i njegove kolege morati na doškolovanje kako bi našli posao.
- Krajnje je vreme da se ovaj problem reši i jednom za svagda treba naterati univerzitete i Ministarstvo da ne izdaju neupotrebljive diplome koje ne znače ništa jer se s njima ne možete zaposliti. Ne bi trebalo da mi, koji smo sve dali od sebe i završili fakultete, ispaštamo zbog tuđih grešaka - poručuje diplomac.
U Srbiji i dalje postoji mnoštvo zanimanja koja nisu u zvaničnim registrima, pa se ljudi sa takvim diplomama ne mogu zaposliti. Master prostornog planiranja, sajber forenzičar, poslovni psiholog, finansijski administrator i menadžer u zdravstvu, samo su neka od njih. Vlasnici ovih diploma zvanja su dobili po novim, reformisanim prosvetnim zakonima, ali nije inoviran registar u koji treba da budu zavedeni. Procenjuje se da ovih fakultetlija ima više od 60.000.
