Izvor: Politika, 26.Jun.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plus 35
Sunčanica. I na Trgu republike i u studiju. I u javnom govoru i ponašanju i, nažalost, potvrda da biti „radnik u kulturi” ne znači i biti kulturan
Šta je u subotu 22. juna bilo zajedničko Živoradu Ajdačiću, Nebojši Bradiću i recimo meni?
I oni i ja bili smo na protestu pod sloganom „Stop uništavanju kulture”, na Trgu republike, na istoj temperaturi od 35 stepeni u 18 sati. I oni i ja slušali smo simbolično otkucavanje prvog sata protesta zbog stanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kulturi.
I oni i ja smo reditelji. Bradić Nebojša je provereno završio pozorišnu režiju i režira. Šta je završio i šta režirao Živorad Ajdačić ne mogu da saznam ni na guglu, mada se predstavlja i kao reditelj i dramski pisac. Meni je njegovo delo apsolutno nepoznato. Ali spisak Ajdačićevih funkcija je nepregledan. Sedi i u Upravnom odboru u Narodnom pozorištu u Beogradu već pet godina, član je Komisije za sticanje i oduzimanje statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja, član je Komisije za dodelu nacionalnih penzija. U slobodno vreme pravi spiskove patriotskih i nepatriotskih filmova, snatri kako umetnici smeju a kako ne da prikazuju popove, dakle učestvuje u aktuelnoj vlasti. Bio je u vlasti i proteklih godina kao provereni SPS kadar za kulturu još od Miloševićevog vremena.
Nebojša Bradić je bio i ministar kulture, što predstavlja krunu njegovog pohoda na funkcije, od direktora Ateljea 212 (veoma kratko, u sezoni 1996–1997), preko upravnika Narodnog pozorišta (1997–1999), pa upravnika Beogradskog dramskog pozorišta posle 5. oktobra.
I u literaturi i u životu ima slučajeva da se ljudi preko noći preokrenu, što bi jedan Gogoljev lik rekao, „prebutnu” se na drugu stranu. Na primer, veliki grešnik usni kakvog sveca i, hop, probudi se kao drugi čovek.
Ja sam na protest otišla iz solidarnosti i da protestujem, između ostalog, protiv njih i njima sličnih, a oni valjda da protestuju protiv sebe samih ili možda protiv mene i meni sličnih. Ne znam, nisu nam se ispovedili javno. Nisam videla ni da se polivaju vodom zbog vrućine, a što bih ja mogla simbolički da protumačim i kao pranje savesti zbog odgovornosti za sadašnje stanje, kao inicijacijski čin preobražavanja u neke druge ljude. Bizarno. I tako ovdašnja svakodnevna politička travestija„Stop uništavanju kulture” i jasna je i nejasna poruka istovremeno. Zahteve je podržao i aktuelni ministar, reditelj, čije komisije i stranački ljudi trenutno prave haos i guraju savremeno stvaralaštvo, institucije i stvaraoce ispod nivoa na kojem su bili.
Dakle, pod tom parolom moguće je da svoje nezadovoljstvo prepoznaju razni. Ajdačić možda protestuje zbog izdajnika u kulturi, rodomrzaca, koji eto još uvek opstaju, a ja protiv takvih kao što je on i njemu isti koji spiskove prave i koji kreiraju jedan nakazni antikulturni manifest za sadašnjost i za budućnost.
Konfuzno. Drugi sat protesta, ozbiljnosti radi, zahteva jasnu formulaciju i prema republičkoj i prema gradskoj vlasti. Zahteva i reč. Da ponovo javno čujemo šta govore naši istaknuti pisci i stvaraoci iz raznih oblasti. Nema kulturnog protesta bez jasne društvene svesti i govora po savesti. Nije dovoljno reći da zahtevamo profesionalne kriterijume a ne političke kad se imenuju ljudi u institucijama kulture. Profesionalaca ima i sad u vlasti. Ali kakvih! Zahteva i tačno vremensko lociranje problema, kad i kako je počelo survavanje u društvu i kulturi jer objektivno gledano posle 2000. godine postojao je period napretka. I to nekoliko godina. To negirati obična je relativizacija priče.
Na Trgu republike bilo je, kako policijski izvori kažu, 800 ljudi. Za prvi sat protesta dovoljno. Bilo je istaknutih umetnika iz svih oblasti, i veterana i puno mladih. Kad se jasno formulišu zahtevi biće i više. Nadajmo se. Bilo bi loše da se sve završi smenom aktuelnog ministra. To bi bilo još samo jedno zamazivanje situacije. Izduvani balon.
Posle subotnjih plus 35 na protestu, u nedelju me je sačekalo plus 42 (subjektivni osećaj) gledajući „Utisak nedelje” u kojem je Nenad Prokić sedeći u studiju pored A. Vučića ekstravagantno izjavio da Ministarstvo za kulturu treba ukinuti sve dok Srbija ne postane ne znam šta. Pričajući o stanju u kulturi zaboravio je da se seti sebe kao direktora Bitef teatra u kojem je i režirao i tu instituciju loše vodio, i kao funkcionera LDP-a, i narodnog poslanika, koji je učestvovao u oblikovanju opšteg društvenog blata. Ali od A. Vučića dobio je pohvalu:„Nenad Prokić je dobar čovek”.
Sunčanica. I na Trgu republike i u studiju. I u javnom govoru i ponašanju i, nažalost, potvrda da biti „radnik u kulturi” ne znači i biti kulturan.
Tatjana Mandić Rigonat
objavljeno: 26.06.2013.
