Izvor: Politika, 13.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plovni put sa 58 prevodnica i pet uspinjača
U ovom trenutku je vodoprivredno realno višenamensko uređenje sliva Velike Morave
Pitanje potrebne količine vode za predviđeni plovni put je delikatno u današnje vreme, s obzirom na uočeni trend smanjenja količine vode u rekama. Moguće je da će u budućnosti problem nedostatka vode biti sve zaoštreniji.Ali kada bi sve funkcionisalo onako kako je zamišljeno još pre četiri decenije, ukupan broj stepenica na ovom sistemu bio bi 63, od toga 58 brana sa prevodnicama i pet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brodskihstrmih ravni ili uspinjača. Tako veliki broj objekata čini da ovaj plovni put bude veoma skup za izgradnju i održavanje. S druge strane, brane s prevodnicama daju mogućnost izgradnje hidrocentrala, što svakako ulazi u pozitivan bilans celog projekta. Samo na Velikoj Moravi, ukupna snaga hidroelektrana iznosila bi oko 200 megavata. Svi veliki hidrotehnički projekti su po pravilu višenamenski, što znači da se, pored plovidbe, bave i drugim vodoprivrednim granama (vodosnabdevanjem, hidroenergetikom, navodnjavanjem...).
Važni elementi studija opravdanosti su sadašnji i prognozirani robni tokovi i količina robe, kao i brzina transporta. Na rečno-kanalskim saobraćajnicama brzina kretanja teretnih plovila je relativno mala (oko šest kilometara na čas), što se kompenzuje velikim količinama tereta koji se transportuje brodskim sklopovima – sastavima. Za prevoz tereta od Dunava do egejske luke (sa usputnim prevođenjem brodova) trebalo bi oko dve nedelje.
Inače, studije opravdanosti su neophodne, ali ne mogu dati apsolutno tačne odgovore, jer se zasnivaju na predviđanjima koja uključuju čitav niz neizvesnosti. Iako u vezi s plovnim putem Dunav – Egejsko more postoje stogodišnji planovi, oni ne moraju automatski da budu preporuka za njegovu današnju izgradnju. Naime, robni tokovi, koji su presudni za ocenu opravdanosti ovakvih projekata vremenom se menjaju, pa tako neki plovni put koji je jednom bio rentabilan, nakonprestanka nekog važnog robnog toka može postati do te mere nerentabilan da ne može da obezbedičak ni sredstva za tekuće održavanje. Drugi faktor je tehnologija rečnog transporta koja je vremenom znatno unapređena na planu povećanja kapaciteta brodova, koji sada zahtevaju gabarite plovidbene infrastrukture znatno veće (i skuplje)od onih od pre sto godina.
U analizi tehničko-ekonomske opravdanosti ovakvog projekta bitan element su troškovi održavanja. Procena je da bi troškovi održavanja ovog izuzetno složenog sistema bili visoki, 400-500 miliona evra godišnje. Ovde treba imati u vidu i prihode, ali ako prihodi ne budu veći od troškova investicionog održavanja, plovni put će neminovno propadati i vremenom zamreti. Poučan primer je Veliki bački kanal između Bezdana na Dunavu i Bečeja na Tisi, koji je doživeo takvu sudbinu. U vreme Austrougarske, to je bio aktivan plovni put koji je služio za prevoz poljoprivrednih proizvoda iz Vojvodine ka Beču i dalje ka Evropi. Kanal je kasnije rekonstruisan i uključen u sistem Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Međutim, zbog nedostatka sredstava zaodržavanje, on se danas ne koristi za plovidbu. Većina kanala u sistemu DTD su zamuljani, a stanje na Velikom kanalu je takvo da postoje profili u kojima je dubina manja od jednog metra.
Zbog svega ovoga, rekao bih da u debatu o izgradnji plovnog puta Dunav–Morava–Solun danas treba uneti elemente realnosti. Ono što je u ovom trenutku vodoprivredno realno, to je višenamensko uređenje sliva Velike Morave, znači energetika, vodosnabdevanje, navodnjavanje, pa i plovidba. Do Stalaća,uz relativno velika ulaganja, obezbeđenje plovidbenih uslovatehnički ne bi bio veliki problem. Već je razmatrana i mogućnost vezivanja ovog plovnog puta sa Zapadnom Moravom, da bi se Kraljevo i drugi industrijski centri tog regiona uključili u velikomoravski plovni put. Takođestudirana je i regulacija Južne Morave sa priključkom na Nišavi, da bi se i Niš vezao na ovaj plovni put. Ali južnije od Doljevca se nije išlo, jer to je tehnički i finansijski krajnje dubiozno. A pogotovo ne verujem da bi, zbog enormnih troškova, u taj projekat krenuli Makedonci i Grci. Nerealno je očekivati da bi se ekonomski uzdrmana Grčka danas moglainteresovati za jedan takav projekat. Zato verujem da će se sve završiti na Velikoj Moravi. Međutim, za izradu studije opravdanosti nisu nam potrebni Kinezi; naši stručnjaci iz „Energoprojekta”, Instituta „Jaroslav Černi”, preduzeća „Ivan Milutinović” i drugih, ne samo da već poseduju studije i projekte koji mogu biti dobra osnova za izradu studije opravdanosti moravskog plovnog puta, nego su se i dokazali radeći takve studije širom sveta.
Profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Miodrag B. Jovanović (2)
objavljeno: 13.02.2013.
