Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2008, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plod baobab osvaja Evropu

DAKAR - Baobab, afričko drvo, u Evropi poznato i pod imenom drvo života, vekovima je bilo simbol, takoreći ikona "crne" Afrike, ali uskoro će, zahvaljujući odluci Evropske komisije da njegov plod odobri kao artikal za ljudsku ishranu, "preploviti" Sredozemno more da bi u Evropi postalo nerazdvojni deo svakodnevnog života.

Očekuje se da će ubrzo početi da se koristi u Evropi kao dodatak voćno-mlečnim napicima i slatkišima spravljenim od integralnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zrna.

Plod baobaba, koji je, kažu stručnjaci, veoma hranljiv i, čak, lekovit, mada ima pomalo opor, pikantan ukus, mogao bi da se vrlo brzo nađe na rafovima evropskih samoposluga kao dodatak voćno-mlečnim napicima.

Drvo baobaba, najčešće vrlo masivno, ogromnog raspona stabla, ne izgleda baš mnogo lepo - neki ga, čak, zovu "naopako drvo" zbog svog bizarnog izgleda - ali ko mari za izgled stabla kad je plod tako jedinstven?

Evropska komisija dala "zeleno svetlo"

Upravo to je logika kojom su se vodile evropske kompanije kada su odlučile da počnu da koriste pulpu (središnji, mesnati deo) ploda baobaba za zaslađivanje poslastica od integralnog zrna (poput bonžite) i voćno-mlečnih napitaka, pošto je Evropska komisija letos dala "zeleno svetlo" za njegovo korisćenje kao nove namirnice na tlu Evropske unije.

To je, razume se, odlična mogućnost za pomenute kompanije da ostvare veliku zaradu, ali - kažu eksperti - i nova šansa za siromašne žitelje Afrike južno od Sahare.

Oni bi, prema proceni britanskog Instituta za prirodna bogatstva, mogli da ostvare izvoznu dobit u visini najmanje jedne milijarde evra. Istovremeno, ta delatnost bi mogla da uposli najmanje 2,5 miliona domaćinstava.

Korist za siromašne žitelje Afrike

"Mogućnosti su ogromne. Uvereni smo da će seosko stanovništvo imati velike koristi od tog posla", izjavila je Rojtersu dr Lusi Velford, menadžer marketinga kompanije "Fito trejd Afrika", koja se bavi promocijom afričkih prirodnih proizvoda.

Afrikanci vekovima koriste blagodeti pulpe baobaba, pune vitamina i kalcijuma, ne samo da bi se osvežili, već i za lečenje dehidracije, proliva i groznice. Gladnoj afričkoj deci, pak, ti plodovi su često jedina užina.

"Vrlo zanimljivo voće... Rekla bih da ima ukus na nešto između grejpfruta i urme", kaže Lusi Velford.

"Može se koristiti i u soku, sladoledu, džemu i pekarskim proizvodima", dodala je ona.

"Fito trejd" je još 2006. godine podnela zahtev da pulpa baobaba bude stavljena na listu novih proizvoda za ljudsku ishranu, ali Evropska komisija je donela odluku tek sada, dve godine kasnije.

Osim Afrike i na Madagaskaru i u Australiji

Ben Benet, jedan od autora izveštaja Instituta za prirodna bogatstva, izjavio je da će opori ukus i interesantna vitaminska i nutritivna struktura doprineti velikom uspehu baobaba u Evropi.

Najčešća varijanta baobaba u Africi nosi naučno ime Adansonia digitata, po francuskom istraživaču Mišelu Adansonu, koji je tu sortu otkrio u 18. veku u Senegalu, loveći antilope.

Baobab, nacionalni simbol Senegala, raste i na Madagaskaru i u Australiji.

Pretpostavlja se da mu ime potiče od arapske reči "bu hibab", što znači "voće sa više semenki".

Živi u proseku oko 500 godina, ali nisu retkost ni stabla stara čak 5.000 godina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...