Izvor: Blic, 09.Dec.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljuni pa zapevaj
Slikanje, kukanje, cmakanje, kokodakanje. Ogovaranje. Pljuvanje. Psovanje. Plus sve ono što bi po pravilu trebalo da se dešava iza zatvorenih vrata, a dešava se baš negde drugde. Uživo. Život uživo, po mogućnosti, što glamurozniji a što prostiji, što vulgarniji i, naravno, što skandalozniji.
Sve bi ovo moglo da uđe u opis jedne ozbiljne funkcije: biti poznat. Biti prepoznatljiv. Popularan po svaku cenu. Makar vas žena varala, makar vam svi znali da li ste jeli pljeskavicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili kavijar.
Hronična bolest besposlenih, neobrazovanih, ponavljača, onih koji su obrazovani, ali ipak neprihvaćeni tamo gde treba, svake šmizle koja je pomislila da će se udati za fudbalera ili nositi čizme ko JK. Koeficijent inteligencije nula, polje interesovanja "nova čuka, brate” ili "torbica”.
Ne moraš da poseduješ neki poseban talenat, već da ti je jezik dugačak, a pljuvanje uspešno. Prisutan svuda, ali uglavnom bez povoda, da napraviš poneku glupost, da pustiš ljude da zavire u privatnost i da se smeškaš i kad ti se to ne radi. U našoj zemlji, na sreću, ne moraš čak ni da budeš bogat. I tako to izgleda "među javom i med snom”. Nekima je i java i jedini san da su poznati i nije bitno zbog čega.
Priznaćete, ne dovoljno da bi bili i zapamćeni. I ne zamerite što vas danas baš ovim davim. Nekako je i meni došlo da se oprobam u disciplini zvanoj pljuvanje. I po nekom nepisanom pravilu opcije su mi sužene - trovači narodnih masa i političari. Priznaćete, ovi drugi su isuviše dosadni. Ono što ipak mogu da podelim sa vama, i pljuvanje je dosadno. Oni o kojima pričate misle da su još bolji, a ovi koji su imalo normalni prestanu da čitaju tekst kod drugog reda jer sve to mogu da gledaju na televiziji.
Belo: Bioskop je i dalje jedino mesto gde možete naći malo mira. Iako je daleko od svog zlatnog doba, i dalje ima ljudi koji slikaju lepe priče. Sinoć je bila premijera filma Aleka Conića "Dodir” u Domu omladine.
Crno: Sve ono što smo godinama slutili o ulasku Srbije u EU i laži koje su nam servirali domaći političari napokon je razjašnjeno. Bilo je potrebno da nam se objasni na nemačkom kako bismo možda razumeli.
Povezane vesti: Sportski duh Bez odluka i očekivanja
.jpg)
