Izvor: Blic, 12.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljeskavica bolja od pirinča
Pljeskavica bolja od pirinča
LESKOVAC - Naš život u Leskovcu svodi se na celodnevni rad i trku za zaradom od ponedeljka do subote, a nedeljom idemo u nabavku robe. Uveče spremamo hranu i pričama o svojoj domovini, lečimo tugu za decom i starim roditeljima. Nostalgiju lakše podnosimo pošto nismo usamljeni, jer veliki broj Kineza živi u ovom gradu.
Ovako svoj život i svakodnevicu više od tri stotine svojih sunarodnika iz daleke Kine opisuje trgovac Zeng >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bang Ven (37).
Kineski trgovci su u Leskovcu zakupili dve robne kuće i načičkali lokale jeftine robe. Prodaju i na robnoj pijaci u blizini igrališta Dubočice.
Leskovčanima odmah padne u oči da je ovdašnja kineska kolonija izolavana i da, osim kad trguju, ne stupaju u kontakt sa domaćinima. Srbi su im samo komšije, retki su primeri druženja i zajedničkih izlazaka.
- Kada smo ovde stigli pre osam godina, svi su nas ljubazno gledali jer smo bili atrakcija za Leskovčane. Sada nas nešto ne mirišu mnogo - žali se Zeng Bang Ven uz osmeh. U razgovoru mu pomaže profesionalni prevodilac Dušica Plavšić.
- Ne družimo se mnogo sa Leskovčanima, ali nam društvo prave vaše pljeskavice i ćevapčići. Neodoljivi su. Postali su deo naše svakodnevne kuhinje. I vaš hleb nam se mnogo sviđa. Takvog u Kini nema. Umesto hleba, tamo se koristi pirinač, a u nekim krajevima hleb se sprema na pari. Ali vaša hrana je deset puta skuplja od hrane u Kini - priča prodavačica Vu Pej Pej.
Iako se teško uspostavlja kontakt domaćina i pridošlica sa Dalekog istoka, u Leskovcu je sklopljen jedan srpsko-kineski brak. Leskovčanka Sunčica Todorović udala se za lepog, visokog Kineza, koji ne želi da mu se ime pominje. Neudatim Kineskinjama se sviđaju 'lepa muška Leskovčan', ali sve ostaje samo na gledanju.
- Ima mnogo lepih muškaraca, ali ja se nikada ne bih udala za Srbina, jer se naše kulture veoma razlikuju - objašnjava lepa Sun Jan (33), vlasnica preduzeća za uvoz.
Sun Jan je u Kini završila Umetnički fakultet, odsek za ples, ali je biznis sa uvozom, kaže, bio mnogo atraktivniji i unosniji.
Dok porodični Kinezi uveče ostaju u zakupljenim stanovima, mlađi odlaze u kafiće i Internet klubove, ali se retko nađu u društvu Leskovčana.
- Ja sam za godinu i po dana stekla jednu prijateljicu među Srpkinjama. Zove se Milica, student je i s njom odlazim u kafić 'Brod'. Ovde me oduševljava priroda, posebno plavo nebo, jer se kod nas ono ne vidi od mnogobrojnih fabrika - kaže Sun Jan.
Na pitanje da li im se mukotrpan posao u Srbiji isplati, elegantna Sun odgovara:
- U Srbiji nema siromašnih Kineza. Svi su se obogatili trgovinom.
U proteklih osam godina u Leskovcu se rodilo više od 30 kineskih beba. Neke od njih dobila su srpska imena - Petra, Anja i Sanja, a Zeng je svom starijem sinu dao ime Juki, skraćeno od Jugoslavija i Kina.
Milica Ivanović
.jpg)
