Izvor: Danas, 16.Avg.2015, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plivanje slobodnim stilom
Nikada se nisam plašio vode, pa ni Drine, "Drine, vode 'ladne".
Ipak, nije se šaliti sa Drinom, koja je bila za nas Semberce - Bijeljince bauk u vreme kada sam ja odrastao. Nije bilo godine da nije odnela dva-tri, uglavnom mlada života. Malo ko je u to vreme znao da pliva modernim stilovima: kraul, prsni, leđni, delfin, leptir itd. Plivalo se uglavnom slobodnim stilom, tj. savski ili drinski.
Ja sam najpre naučio da ronim, a zatim da plivam. Plivanje sam naučio >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na staroj šljunkari, koja je iza sebe ostavila deset podubokih jezera i nekoliko mladih života. Sada ih je ostalo samo pet, mislim jezera. Sertifikat o znanju plivanja se sticao na Drini. Ko prepliva Drinu taj zna da pliva. Ja sam je prvi put preplivao u strahu od zaustavljanja, nisam se zaustavio dok grudima nisam zaparao šljunak na susednoj obali. Valjalo se vratiti, a nikoga nije bilo da me podrži i ohrabri. Što bi reko Mak Dizdar: "Valja nama preko rijeke". Stavljajući glavu u torbu, odvažio sam se i krenuo preko Drine. Kad sam se dokopao obale, imao sam u glavi sertifikat o plivanju.
Mnogo kasnije, dok sam studirao, imali smo časove plivanja na Banjici u Beogradu. Iako sam mogao da preronim bazen uzduž, svrstali su me u poluplivače. Plivao sam slobodnim stilom, tj. drinski. Na kraju drugog semestra dobio sam potpis tj. sertifikat da znam da plivam, ali sam to brzo zaboravio pa i dan-danas uglavnom plivam drinski.
Nažalost, nisam plivao na Drini još od 1978. godine. Plivao sam i ronio po moru, Neretvi, Morači i drugde, ali je Drina ostala moj nedosanjani san. Pre dva dana sam, konačno, ponovo preplivao Drinu i to dva puta.
Obradovali smo se jedno drugom.
.jpg)
