Izvor: RTS, 15.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plima neplaćanja dospelih obaveza
Rast kursa evra prema dinaru uticao je da mnogi klijenti banaka dospeju u kreditnu nesposobnost. Prema rečima guvernera NBS, zbog nemogućnosti izmirenja obaveza prema državi i dobavljačima svakodnevno se povećava broj firmi koje odlaze u stečaj. Zato najviše trpe budžet i zaposleni.
Mnogi klijenti banaka dospeli su u kreditnu nesposobnost. Na to je uticao rast kursa evra prema dinaru. I dok je građanima lakše da prebrode teškoće kada je reč o preduzećima, tu situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postaje dramatična.
Prema rečima guvernera Radovana Jelašića, zbog nemogućnosti izmirenja obaveza prema državi i dobavljačima svakodnevno se povećava broj firmi koje odlaze u stečaj. Zato najviše trpe budžet i zaposleni.
Začuđenih pogleda ispred praznih izloga i zatvorenih radnji, poput ove sugrađanke, biće sve više jer je i u Srbiji došlo vreme da firme koje nagomilavaju dugove moraju da zatvore vrata dok uz svoju ili tuđu pomoć ne nađu izlaz.
Do 10. februara skoro 58 hiljada preduzeća u Srbiji je u blikadi s dugom od 216 milijardi dinara. Ono što zabrinjava da je svako treće u blokadi duže od dva meseca i da se ne radi o trgovinskim već i proizvodnima firmama. Dakle iz svih oblasti ekomnomije.
Prema važećem zakonu o stečaju, firma dolazi u tu situaciju ako je dužnik nesposoban da obavi plaćanje u roku od 45 dana od dana dospelih obaveza. Ako je potpuno obustavio plaćanje u periodu od 30 dana i ako učini verovatnim da svoje obaveze neće ispuniti po dospeću.
Porasli troškovi kredita, kusrne razlike i kamate
I sam guverner svestan je plime neplaćanja dospelih obaveza firmi koje duguju ne samo jedna drugoj već i dobavljačima i bankama.
"Najveći broj prijava odnosi se na poresku službu, ali je prema zakonu jasno ko može da pokrene stečaj. To su javni tužilac poreska uprva banke itd. Na nama je da objavimo stanje transparentno, a oni obave zakonsku obavezu", objašnjava guverner.
Ekonomista Branislav Jorgić smatra da su preduzeća dospela u tešku situaciju jer su proizvodni ciklus započeli pod stabilnim uslovima, ali da su im onda porasli troškovi kredita, kursne razlike i kamate.
Preduzeća u stečaju najviše duguju za poreze i doprinose, zatim dobavljačima za preuzetu robu, a onda i za utrošenu struju, vodu, gas, komunalije.
Jedan od načina je da se organizuje i takozvana multilateralna kompenzacija i poravnaju međusobna dugovanja što smo imali u prošlosti. Druga mogućnost je da firme kojima se najviše duguje postanu vlasnici firmi dužnika, što smo videli i u Americi.
