Izvor: Politika, 21.Maj.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plemenska pitanja
U međuvremenu, dok se dve Srbije svađaju, na vlasti su neki treći. Ko ih je izglasao, ostaje misterija
Nema više u Srbiji jednostavnih stvari i jednostavnih zabava, iako neretko možemo da čujemo kako se skoro sve banalizovalo i kako nas je potopio kič. Možda. Ali ta banalizacija, paradoksalno, nije nam u život unela jednostavnost. Da jeste, ne bih imala ništa protiv banalnosti. Uvek sam za svaku banalnost koja će mi život učiniti ugodnijim i manje komplikovanim. Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smisao ću da se pobrinem sama, to ne mora niko sa strane da mi obezbeđuje.
Govorim, naime, o tome da danas teško može da se desi nešto na javnoj sceni, a da se u određenom trenutku, u nekoj tački, manje ili više udaljenoj, ne prelomi kroz vizuru takozvane dve Srbije. Bukvalno sve, u rasponu od književnih kritika do pobede u rijalitiju. Književnost i rijaliti su, naravno, poređani po mojoj ličnoj lestvici, i simbolizuju vrh i dno, ali verujem da svako od vas ima svoju sopstvenu vrednosnu skalu. I ako pređete preko te skale, uvidećete da je svaka stvar, čak i ona koja naizgled s politikom nema nikakve veze, obojena tom podelom. Ne mogu da poverujem da politika može da ima baš tako sveobuhvatan značaj na duše svih ljudi, pa stoga zaključujem da pitanje dve Srbije i jeste i nije političko. U zavisnosti od toga koja Srbija govori, pitanje može biti i sociološko, i religijsko, i filozofsko, i egzistencijalno, a bogme i psihopatološko ponekad.
Kad čitam pojedine književne kritike, jasno mi je da tu najmanje od svega govori kritičar, a da mnogo više od toga govori ideološki zaslepljen pojedinac, te da njegov stav, u takvom nekom slučaju, ponajmanje zavisi od kvaliteta knjige. To ume prilično da me rastuži, priznajem, jer i dalje imam romantične predstave o tome da bi ljudi koji se na bilo koji način bave umetnošću trebalo da umeju da uzdignu svoje biće iznad takvih niskih strasti. Ali, avaj, ne umeju, i što je najtužnije, uopšte i ne žele. Jašu na svojoj kolumni i mašu perom oštrije nego mačem, ti neostvareni ratnici i osvetnici.
S druge strane, čovek bi mogao naivno da pomisli da će neki spokoj i odmor od podela naći makar u svetu zabave, ali ne! Nedavni završetak još jednog dosadnog rijaliti serijala otvorio je nove salve orgijanja. „Šamar retrogradnoj Srbiji!” Od strane, valjda, neke japanske Srbije, šta li? Moram priznati, kad sam ono malo bacala pogled na njih, dok su u gaćama šetali kroz ekran pa direktno u moju dnevnu sobu, ništa od toga nisam uočila, ni tradicionalno, ni napredno. Videla sam samo prazno i željno para i slave. I pomalo bez mozga. Međutim, sad ispada, da su tu, među tim ljudima u gaćama, bili i moji predstavnici? Ako me ono sa književnim kritičarima rastužuje, ovo me totalno zbunjuje. Ne znam za čije gaće da se odlučim, ne znam koje me gaće bolje zastupaju pred svetom.
I ta bi borba još i imala neke logike da barem jedna od te dve Srbije, ima svog političkog predstavnika na ključnom mestu, da je bar jedna od dve Srbije zadovoljna ovima koji su na vlasti, da bar jedna od dve ljuto zaraćene Srbije navija za nekoga. Ali, vraga! Dve Srbije su, i ne znajući to, zapravo istomišljenice. Kad čitate njihova glasila, ma koliko oni mislili da se razlikuju, u jednom su složni: vlast sve radi pogrešno. Oni bi to bolje.
Ne znam zbog čega bi trebalo u ovo da poverujem. Jedna od te dve Srbije je svoju šansu imala i nije učinila ništa specijalno mudro za to vreme. Tavorilo se i problemi su se odlagali do u beskonačnost, uz mnogo opravdanja da ne mogu da urade ništa jer su limitirani. Ova druga Srbija, koja svoju šansu, valjda, još nije dočekala, sklona je ponekad takvim izlivima besa i osvetničkog gneva da me čisto strah šta bi se desilo kad bi došli na vlast. Cenim da bi osnivanje ministarstva za revanšizam bila prva tačka dnevnog reda.
U međuvremenu, dok se dve Srbije svađaju, na vlasti su neki treći. Ko ih je izglasao, ostaje misterija. Jer čini se da je cela Srbija podeljena u dva zaraćena plemena, a svaki predstavnik ta dva plemena pre bi umro nego da glasa za ove koji su na vlasti. Pa ti sad budi pametan.
Jelena Lengold
objavljeno: 21.05.2013.
