Izvor: Blic, 14.Jul.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plazma je četvrto stanje materije
Dr Branislav Mihaljčić:
Za mene je fizika bio način da utešim
radoznalost
Devedesetih godina je otišao u Englesku na rad i učenje. Danas je Branislav Mihaljčić jedini naučnik sa ovih prostora koji radi u vodećoj istraživačkoj grupi u timu koji proučava fizičku interakciju između Sunca i Zemlje. U svom radu sarađuje sa Evropskom svemirskom agencijom, kao i sa svemirskim agencijama Velike Britanije, SAD i Kine.
Od 2004. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine radi kao naučni saradnik u „Mullard Space Sciene Laboratory” (MSSL) na katedri svemirskih nauka i klimatologije u blizini Londona. „Svemirska plazma grupa” na MSSL je poznata po pravljenju instrumenata za analiziranje podataka međunarodnih svemirskih istraživačkih misija, a u saradnji sa naučnicima širom sveta. Interesovanje za nauku i fiziku Mihaljčić objašnjava interesovanjem još od ranog detinjstva za prirodu i tajanstveni svemir koji nas okružuje.
- Pitanja koja postavljamo u životu - da li smo sami u svemiru, šta je tamo preko sledećeg brda ili na toj planeti..., nisu samo pitanja detinjstva, ona su još uvek aktuelna. Da li je moguće napraviti neku razliku u pozitivnom smeru s naukom. Odgovor je: „Da... naravno”. Nauka i tehnologija su izraz želje čovekovog uma da bude nešto više u životu, ne samo za sebe već i za druge. Ljudsko biće je jedna jedinka koja je sama po sebi radoznala te hoće da to komunicira sa drugima. To dete je u nama prisutno u nekom obliku ili formi, nadam se do kraja života. Za mene je fizika bio način da utešim radoznalost koja me još uvek nije napustila.
Da li ste odluku da odete u inostranstvo doneli zbog razlika u sistemima obrazovanja i mogućnosti koje niste imali u zemlji?
- Suštinske razlike u školskim sistemima nema. Razlika je u tome koliko je vlada u mogućnosti da odvoji novčano za razvoj i naučni rad i koliko su fakulteti povezani sa industrijom. Ako nema te sinteze, onda su ekonomija i razvoj zemlje sporiji i da ne govorimo o odlivu pameti. Otišao sam na rad i učenje engleskog jezika u Ramsgate, gde sam u međuvremenu konkurisao za mesto na koledžu u malom, ali simpatičnom susednom mestašcetu na severoistoku Engleske, na moru. Tamo sam intenzivno studirao fiziku, matematiku i francuski godinu dana. Potom sam uspešno konkurisao za mesto na fakultetu u Kentu na katedri fizičkih i svemirskih nauka u Canterbury, gde sam završio magistraturu iz fizike.
Koji je razlog odlaska u Mančester 2000. godine?
- Doktorirao sam 2004. godine u Mančesteru, gde se zaista desila prava industrijska revolucija. Tamo je dosta modernih ideja i ostvarenja uhvatilo korena ne samo u fizici, već i u informacionoj tehnologiji, medicini, biologiji, metalurgiji... mada su (nauke) one u današnje vreme povezane. Plazma fizika obuhvata velikim delom i utiče na sve ostale nauke - kvantnu mehaniku, molekularnu i atomsku fiziku, elektroniku, matematiku, kosmologiju, astronomiju... Proučavanje četvrtog stanja materije se zove plazma fizika, a 99 odsto svemira je u obliku plazme, tj. galaksije, te samo onaj jedan odsto zvezdane prašine su planete, komete, asteroidi i mi. Plazma fizika daje jedno šire obrazovanje koje se može primeniti ne samo u industiji, već i u izučavanju solarnog sistema ili širem kosmosu, fuziji i dosta drugim. Meni jednostavno nije bilo dovoljno studirati jednu granu fizike, već je ta žeđ za znanjem bila sveobuhvatna, kao i za drugim jezicima, kulturama i načinu rada.
Šta je tema vašeg doktorskog rada?
- Interakcija plazme sa vodonikom dovodi do raznih atomskih i molekularnih procesa koji su važni ne samo u solarnoj fizici, već i u industriji i u fizici fuzije koja je bila tema mog doktorskog rada. Tema je bila karakterisati te procese da bi se oni mogli eventualno primeniti ka uspešnom hlađenju budućih fuzijskih reaktora, mada su rezultati primenjivi u širem smislu. Eksperiment na kojem sam radio bio je u stanju da proizvede plazmu (protone i elektrone) i da je vodi magnetskim poljima u jedan prostor gde ona ima mogućnosti da uspostavi interakciju sa nekakvim neutralnim gasom ili naprosto rečeno atmosferom. Zato je i tema rada bio „Interakcija plazme sa neutralnim gasom (vodonikom, deuterijom) na linearnom plazma simulatoru u Mančesteru”. Jedan od većih problema u nuklearnoj fizici i faktičnom ostvarenju nuklearne fuzije kao izvora čiste, jeftine energije za čovečanstvo je problem koegzistencije plazme (gas 100 miliona Kelvina) i zidova posude (Tokamak), kao i superkonduktivnih magneta, tj. polja koji ih drže na odstojanju od te posude.
Kakav je značaj pravljena prvog Internacionalnog eksperimentalnog termonuklearnog reaktora (ITER) u Francuskoj?
- Napredak zahteva razvoj infrastukture i potrebu za većim količinama energije koji je problematičan ako zemlja zavisi od izvora koje druge zemlje poseduju. Međutim, ako nacije sarađuju u stilu globalne kooperacije i ekonomije, onda to ne bi trebalo da bude problem. Problem je kada prirodnih izvora nestane u globalnom smislu i to je pitanje postavljeno pre nekih 60 godina. Odgovor je fuzija - prirodno ima dovoljno sirovina za pogonsko gorivo, te nijedna nacija nema monopol na tome. Priroda je već napravila fuziju - kao što se dešava u Suncu i svim zvezdama u kosmosu. Međutim, to je vrlo teško ostvariti tehnološki i zato to tako dugo traje, mada nismo daleko od ostvarenja. Trenutno je situacija takva da su se zemlje sveta dogovorile i međunarodna zajednica skupila je dovoljno podataka od raznih eksperimenata širom sveta, u smislu inženjeringa i nauke materijala, da se sada već radi na takvoj mašini koja bi dokazala da je fuziju uopšte moguće komercijalizovati. Prvi Internacionalni termonuklearni eksperimentalni reaktor gradi se u Francuskoj i to je globalan projekat u kome učestvuju, između ostalih, Evropa, SAD, Kina, Idija, Japan... Ako taj eksperiment zaista dokaže da je tehnološki moguće ostvariti fuziju (sunce u laboratoriji), onda je čovečanstvo na pragu jedne nove ere ka ostvarivanju i realizaciji sna da se napravi prvi komercijalni fuzioni reaktor i dobitak jeftinog izvora struje.
Da li su odgovori nauke i znanja rešenje za globalne probleme sa kojima se čovečanstvo suočava? Gde je Balkan u tome?
- Samo otvorenom saradnjom moguće je rešiti globalne probleme sa kojim se čovečanstvo suočava, kao problem energije koji je kritičan za razvoj i stabilnost čovečanstva i možda rešenje za dalje ljudsko istraživanje ili naseljavanje solarnog sistema. To rešenje i osiguravanje novog izvora energije je veoma važan jer fuzija koja bi omogućila proizvodnju čiste energije (struje) takođe ima surplus jer se stvara helijum koji bi se mogao iskoristiti u novoj ekonomiji saobraćaja (pogon vozila na vodonik). To bi vodilo ka globalnom smanjivanju štetnih izduvnih gasova kao ugljen-dioksida koji sada vozila izbacuju. Balkan se mora priključiti, pre nego kasnije međunarodnoj uniji (da ne kažem Evropskoj uniji) jer to ima prednosti na više polja. Ne samo ekonomski, već vodi ka jednom stabilitetu i duhu kooperacije gde smo svi povezani i nismo kao mala nezavisna ostrva. Balkan ne može da priušti da bude ostrvo u današnjoj globalnoj ekonomiji i politici. Obrazovanje mlađih generacija je naša odgovornost i dužnost, jer bez toga nema napretka i stabilnosti.
Da li ste dobili odgovore na pitanja koja ste postavili u detinjstvu?
- Nauka je takva da kada postavite jedno pitanje, onda se samo nova pitanja stvore. To je kao jedan začaran krug. Nauka mi je dozvolila da zadovoljim jednu žeđ za znanjem koja je i dan-danas prisutna, mada su mi se interesi i fokus menjali u toku toga procesa. Posle završetka svih ovih fakulteta, čitanja i naučnog rada, dolazim do saznanja da mi u celini vrlo malo znamo, te da je ljudsko saznanje tako jedna mala ogrebotina na površini kontinenta znanja. Tako da je odgovor na vaše pitanje delimično ne, iako je nauka dala dobar putokaz u globalnom smislu, dosta je toga uspešno primenjeno.
Titan i bavljenje naukom
Naučnu karijeru ste počeli magistarskim radom?
- Misija „Cassini - Huygens” (NASA - ESA) lansirana je 1997. godine iz SAD. Sonda „Hyugens” odvojila se u određeno vreme od matičnog satelita „Cassini” i počela svoju putanju prema jednom od prirodnih satelita Saturna - Titana, da bi i sletela početkom 2004. godine na njegovu površinu. Titan je jedini satelit u solarnom sistemu koji uopšte ima atmosferu, mada veoma neprovidnu, a površina nije bila toliko poznata naučnicima. Fakultet na Kentu dizajnirao je devet nezavisnih instrumenata (Surface Science Package) koji su imali za cilj da karakterišu Titanovu površinu na kraju svog leta. Instrument kojim sam se ja bavio zove se Refractometer (REF), koji je imao zadatak da uporedi rezultate i izvrši analizu okeana ukoliko sonda sleti na Titan. Naučnici su pretpostavljali da Titan ima okeane od metana/etana. Mislim da je to još otvoreno pitanje jer sonda nije igrom slučaja sletela u okean, već na kopno.
